Unikredit je identifikovao četiri tehnologije koje će oblikovati ekonomiju dugovečnosti

Veštačka inteligencija (AI), robotika, kvantne tehnologije i interfejsi nove generacije postaju ključna poslovna infrastruktura u svetu sa sve starijim stanovništvom, pokazalo je novo istraživanje koje je naručila Unikredit (UniCredit) Grupa, objavljeno je danas.

Kako je navedeno, duži životni vek više nije samo pitanje zdravstvene zaštite, jer ovo ubrzano postaje jedna od najvažnijih ekonomskih i poslovnih transformacija ovog veka.

Prema najnovijem izveštaju unikredit horajzons observatory (UniCredit Horizons Observatory), pod nazivom „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“, organizacije u svim sektorima – od finansija i proizvodnje do maloprodaje, energetike i infrastrukture – moraće da preispitaju način na koji stvaraju vrednost u svetu u kojem ljudi žive, rade i troše duže nego ikada ranije.

Izveštaj ističe da se dugovečnost razvija od pukog demografskog trenda u međusektorsku ekonomsku priliku koja utiče na investicione odluke, strategije nabavke, regulatorne okvire, dizajn proizvoda i očekivanja korisnika.

Kompanije koje se na vreme prilagode biće u najboljoj poziciji da iskoriste mogućnosti rasta koje donosi starenje stanovništva, uz istovremeno jačanje otpornosti i dugoročne konkurentnosti.

Precizirano je da se u središtu ove transformacije nalaze četiri tehnologije koje Unikredit prepoznaje kao stubove koncepta „LongevityTech“ – AI, robotika, kvantne tehnologije i kontrolni sistemi i interfejsi čovek-mašina nove generacije.

Zajedno, ove tehnologije trebalo bi da unaprede dugoročne organizacione kapacitete, poboljšaju donošenje odluka, podrže starenje radne snage i omoguće razvoj inkluzivnijih proizvoda i usluga, dok veštačka inteligencija postaje kognitivna infrastruktura ekonomije dugovečnosti, navedeno je u saopštenju.

Ukazano je da veštačka inteligencija već prelazi iz faze eksperimentisanja u široku primenu.

Prema izveštaju, 88 odsto kompanija širom sveta koristi AI u najmanje jednom segmentu svog poslovanja, dok se očekuje da globalno tržište veštačke inteligencije do 2030. godine dostigne vrednost od 813,8 milijardi dolara, što predstavlja više nego trostruki rast u odnosu na 244 milijarde dolara procenjenih za 2025. godinu.

Iz Unikredita su naglasili sve značajniju ulogu AI tehnologija u predviđanju rizika, podršci starijim zaposlenima, unapređenju korisničkog iskustva i omogućavanju dugoročnog finansijskog planiranja.

Primeri primene uključuju prediktivno održavanje, otkrivanje prevara, personalizovane zdravstvene preporuke i podršku finansijskom odlučivanju.

Opservatorija takođe prepoznaje robotiku kao ključni pokretač dužeg I produktivnijeg radnog veka.

Očekuje se da će globalno tržište robotike porasti sa 74,1 milijarde dolara u 2024. godini na čak 476 milijardi dolara do 2035. godine.

Takođe se procenjuje da će do 2030. godine čak 80 odsto ljudi svakodnevno komunicirati sa pametnim robotima, u poređenju sa manje od 10 odsto danas.

Pored industrijske automatizacije, robotika se sve više koristi u zdravstvu, logistici, održavanju infrastrukture i bezbednosti na radu, pomažući organizacijama da prošire operativne kapacitete uz istovremeno smanjenje fizičkog opterećenja zaposlenih.

Iako su još u razvoju, kako se dodaje, kvantne tehnologije privlače rekordne investicije.

Izveštaj navodi da bi tržište kvantnog računarstva moglo da dostigne vrednost od 7,3 milijarde dolara, dok su vlade širom sveta već opredelile 44,5 milijardi dolara javnih sredstava za razvoj kvantnih tehnologija.

Unikredit očekuje da će kvantne tehnologije igrati sve značajniju ulogu u finansijskom modeliranju, upravljanju rizicima, planiranju infrastrukture, sajber bezbednosti i rešavanju složenih optimizacionih problema koje tradicionalni računari teško mogu da obrade.

Kako društva stare, pristupačnost postaje strateško poslovno pitanje, pa je u izveštaju posebno istaknut interfejse nove generacije, uključujući glasovne komande, prepoznavanje pokreta, nosive uređaje i interfejse mozak–računar, kao ključne alate za očuvanje upotrebljivosti proizvoda i usluga tokom različitih životnih faza korisnika.

Procenjuje se da će samo tržište interfejsa mozak–računar do 2029. godine dostići vrednost od 506 miliona dolara, gotovo dvostruko više u odnosu na 262 miliona dolara iz 2024. godine.

Prema Unikreditu, dugovečnost više ne treba posmatrati kao izazov koji se tiče isključivo zdravstvenih sistema.

Stanovanje, mobilnost, proizvodnja, finansijske usluge, infrastruktura, energetika, potrošački proizvodi i digitalne usluge imaju važnu ulogu u podršci dužem, zdravijem i produktivnijem životu, navedeno je u saopštenju.

Izveštaj zaključuje da će konkurentsku prednost sve više imati organizacije koje mogu da dizajniraju proizvode i usluge prilagođene dužim životnim fazama, održavaju performanse i poverenje tokom dužih vremenskih perioda, smanjuju rizike koji se mogu izbeći i prilagođavaju poslovanje demografskim promenama.

Kako dugovečnost menja društva širom sveta, kompanije se suočavaju sa jednostavnim pitanjem: da li su spremne za svet u kojem kupci, zaposleni i investitori očekuju sisteme dizajnirane ne samo za godine, već za decenije.

Dodaje se da „LongevityTech: Technology Enabling Strategy in the Longevity Economy“ predstavlja najnovije izdanje serije „UniCredit Horizoning Observatory“, koja istražuje kako napredne tehnologije pomažu organizacijama da odgovore na demografske promene i iskoriste mogućnosti koje pruža rastuća ekonomija dugovečnosti.

Izveštaj je deo šire serije publikacija zasnovanih na istraživanjima i razvijen je u partnerstvu sa britanskim Nacionalnim centrom za inovacije u starenju (National Innovation Centre for Ageing – NICA), za potrebe „UniCredit Longevity Economic Forum-a i Longevity Knowledge Hub-a“, navedeno je u saopštenju.