U termoelektranama na ugalj u Srbiji emisije sumpor-dioksida su prošle godine bile pet puta iznad dozvoljene granice, dok su emisije praškastih materija prvi put premašile zakonom dozvoljene vrednosti od 2018, navodi se u danas objavljenom izveštaju mreže Benkvoč (Bankwatch).
Emisije sumpor-dioksida iz 14 blokova termoelektrana na ugalj obuhvaćenih Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP) iznosile su 177.756 tona, dok je maksimalna dozvoljena granica za 2025. godinu, utvrđena NERP-om za 18 velikih ložišta, bila 34.898 tona.
„U apsolutnim vrednostima, ovo predstavlja smanjenje u odnosu na 205.925 tona prijavljenih za 2024. godinu, ali je i dalje daleko od usklađenosti sa zakonskim propisima, a svakako nije dovoljno da bi emisije bile svedene na nivo prihvatljiv za zaštitu zdravlja ljudi“, navodi se u osmom izveštaju Benkvoča „Uskladiti ili zatvoriti“.
Nacionalni plan za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih ložišta (NERP) obavezuje termoelektrane u Srbiji na smanjenje emisija sumpor-dioksida, azotnih oksida i prašine, a Benkvoč ističe da prvi put od stupanja na snagu Direktive o velikim ložištima (LCPD) 2018. Srbija prekoračuje granične vrednosti za sve tri zagađujuće materije.
„Uprkos vidljivom smanjenu emisija sumpor-dioksida tokom poslednje tri godine, iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om, u Srbiji su i dalje u 2025. godini emisije bile više od pet puta iznad nacionalnih dozvoljenih vrednosti, što je povećanje u odnosu na 4,6 puta u odnosu na 2024. godinu, s obzirom na to da se dozvoljene maksimalne vrednosti svake godine smanjuju“, ističe se u izveštaju Benkvoča.
Najveći zagađivač je termoelektrana Nikola Tesla B koja je emitovala 77.470 tona sumpor-dioksida što je više nego prethodne godine i 5,7 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti.
Ta termelektrana je drugi najveći emiter u regionu, posle TE Ugljevik u Bosni i Hercegovini.
TE Kostolac A2 je emitovala 15.905 tona sumpor-dioksida , što je 8,92 puta više od dozvoljenih pojedinačnih maksimalnih vrednosti. Međutim, ove vrednosti su gotovo upola manje od onih zabeleženih 2024. godine, jer je blok radio manji broj sati.
TE Kostolac B je, i nakon dobijanja upotrebne dozvole za postrojenje za odsumporavanje u januaru 2023, prošle godine emitovala 17.452 tone sumpor-dioksida, odnosno 3,3 puta više od dozvoljenog i znatno više od prethodne godine.
U aprilu 2024. godine saopšteno je da je postrojenje za odsumporavanje vredno 215 miliona evra u TE Nikola Tesla A3-A6 pušteno u rad, trinaest godina nakon što su obezbeđena finansijska sredstva.
„Uprkos znatnom smanjenju emisija sumpor-dioksida sa gotovo 60.000 tona u 2023. godini na skoro 21.000 tona u 2025, ta količina je i dalje dvostruko veća od pojedinačno dozvoljenih maksimalnih vrednosti za sumpor-dioksid za ovu termoelektranu u 2025. godini. To se ni u kom slučaju ne može smatrati opravdanim ili isplativim ulaganjem“, ocenjuje Benkvoč.
Kada su u pitanju emisije praškastih materija, Benkvoč navodi da one postepeno opadaju od 2018, ali da taj tempo smanjenja više nije dovoljan da obezbedi usklađenost sa dozvoljenim maksimalnim vrednostima, koje su u međuvremenu dodatno smanjene.
Srbija je prošle godine prekoračila dozvoljene maksimalne vrednosti za emisije praškastih čestica, emitujući 1,09 puta više od dozvoljenog, odnosno 4.132 tone.
Najveći emiteri praškastih materija bili su blokovi Nikola Tesla A1–A3, sa emisijama 2,26 puta iznad dozvoljenih maksimalnih vrednosti, kao i Toplana Vreoci.
Emisije azotnih oksida iz termoelektrana na ugalj su, posle nekoliko godina neznatnog opadanja, 2025. zabeležile znatan porast u odnosu na prethodnu godinu i dostigle nivo sličan onom iz 2021. godine.
„U kombinaciji sa smanjenjem ukupnih dozvoljenih vrednosti za azotne okside, to je dovelo do prekoračenja, pri čemu su emisije bile 1,21 put veće od dozvoljenih“, navodi se u izveštaju Benkvoča i dodaje da je tokom 2025. godine Srbija treći put prekoračila dozvoljene maksimalne vrednosti za ovu zagađujuću materiju.
Najveći zagađivač u apsolutnim vrednostima emisija oksida azota u regionu bila je termoelektrana Nikola Tesla B (blokovi B1 i B2), sa emitovanih 11.2447 tona, odnosno 1,39 puta više od dozvoljene maksimalne vrednosti za pojedinačno postrojenje.
Benkvoč u analizi takođe ukazuje da je kompanija Elektroprvreda Srbije (EPS) prošle godine ostvarila veći profit nego 2024, zbog „povećane proizvodnje uglja i veće proizvodnje električne energije iz termoelektrana“.
„Ipak, prividna profitabilnost kompanije, iako nije toliko visoka kao u 2023. godini, povećana je zbog toga što kompanija ne plaća svoje stvarne troškove: nezakonit rad postrojenja u režimu izuzeća, nepostavljanje postrojenja za odsumporavanje i denitrifikaciju na nekoliko postojećih blokova, nedostatak cenovnog mehanizma za ugljenik, kao i troškove negativnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi“, navodi se u izveštaju.
Podseća se i da su termoelektrane Morava i Kolubara A nastavile sa radom, iako su morale biti zatvorene još krajem 2023. godine.
Benkvoč dodaje da akcioni plan za dekarbonizaciju Elektroprivrede Srbije navodi da bi sve termoelektrane na ugalj trebalo da budu isključene najkasnije u periodu 2046-2049, u zavisnosti od projekcija, pri čemu bi blokovi Kostolac B2 i B3 bili zadržani kao hladna rezerva.
„Ipak, dokument ne sadrži konkretan vremenski plan zatvaranja i prestanak rada pojedinačnih blokova. Zbog toga ostaje neizvesno kada će redovan rad pojedinih postrojenja zaista biti okončan i pod kojim uslovima bi određeni blokovi mogli da nastave sa radom“, navodi se u saopštenju.
Benkvoč dodaje i da Strategija razvoja energetike Srbije do 2040. godine, usvojena u novembru 2024. godine, ne sadrži dovoljno detalja i ne predviđa jasan datum ukidanja uglja pre 2050. godine.
Srbija i ostale zemlje regiona su se potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan obavezale na sprovođenje mera za smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte i dekarbonizaciju sektora energetike radi ostvarenja cilja ugljenične neutralanosti evropskog kontinenta do 2050.
Prošle godine, prema izeštaju Benkvoča, ukupne emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije, bile su 6,6 puta veće od dozvoljenih, što predstavlja najveće prekoračenje od 2018. godine.
U apsolutnom smislu, emisije su se blago smanjile, ali pošto su se dozvoljene maksimalne vrednosti emisija za svaku zemlju smanjile tokom 2024. i 2025. godine, prekoračenje u 2025. godini bilo je veće nego prethodnih godina.
BiH je drugu godinu zaredom ostala najveći emiter sumpor-dioksida u regionu, a na drugom mestu je Srbija.
Emisije praškastih materija dostigle su 2,9 puta veći nivo od dozvoljenog, u poređenju sa 1,9 puta u 2024. godini, uglavnom usled ogromnog povećanja emisija iz TE Bitolj u Severnoj Makedoniji.
Emisije oksida azota u regionu bile su gotovo 1,4 puta veće od dozvoljenog nivoa, slično kao i prethodne godine.
Benkvoč napominje da posle osam godina prekoračenja, nijedna elektroprivreda u regionu nije kažnjena zbog nepoštovanja propisa.
Koordinator za energetiku na Balkanu u Benkvoču Davor Pehčevski izjavio je da vlade regiona umesto da sprovode mere zaštite od zagađenja, zatvaraju oči, navodi se u saopštenju.
„U nekim zemljama Zapadnog Balkana sada imamo najgore od oba sveta: pad proizvodnje električne energije iz uglja bez jasnog plana za ublažavanje socio-ekonomskih posledica, u kombinaciji s visokim – a u nekim slučajevima čak i pogoršavajućim – nivoom zagađenja. Ovo ide daleko šire od ljudskog zdravlja i životne sredine, pravo u srž temeljnih principa kao što je jednakost pred zakonom“, rekao je Pehčevski.
U izveštaju se ističe da je neophodno bolje planiranje kontrolisanog ukidanja uglja, uz istovremeno veće usmeravanje na uštedu energije, adekvatno locirane vetroelektrane i solarne elektrane, unapređenje mreže, geotermalnu energiju i toplotne pumpe, bez ulaganja u skupe projekte poput gasne infrastrukture.
„Vlade zemalja Zapadnog Balkana konačno moraju da preuzmu odgovornost za kontrolisano ukidanje uglja i prestanu da dozvoljavaju energetskim kompanijama da beskrajno odlažu smanjenje emisija. Potreba da se smanji zagađenje i poveća energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije veća je nego ikada ranije“, ističe Benkvoč.
Produkcija ovog sadržaja izrađena je uz finansijsku podršku Evropske unije kroz projekat Navigator Zelene agende koji sprovodi Beogradska otvorena škola. Za njen sadržaj isključivu odgovornost snosi Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice i sadržaj nužno ne odražava stavove Evropske unije i Beogradske otvorene škole.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.