Organizacije civilnog društva traže da misije UN utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa

Organizacije civilnog društva zatražile su danas od nadležnih organa da pozovu misije Ujedinjenih nacija da utvrde činjenice o upotrebi zvučnog topa 15. marta prošle godine na skupu u Beogradu.

Kako je navedeno u saopštenju tih organizacija, oni izražavaju „duboku zabrinutost“ zbog smera u kojem se kreću istražne radnje o incidentu od 15. marta, koje je od nedavno preduzelo Više javno tužilaštvo u Beogradu.

„Smatramo da je istragu o događaju od 15. marta od samog početka moralo da vodi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, koje se bez davanja bilo kakvih informacija i obrazloženja povuklo iz predmeta. Slučaj je potom prepušten Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu koje je postupak vodilo neefikasno. Poslednji obrt, u kojem Više javno tužilaštvo najavljuje preuzimanje predmeta i istragu o navodnom planiranju i organizovanju simulacije upotrebe zvučnog topa, kao vid planiranja i izvršenja krivičnih dela protiv ustavnog uređenja, predstavlja apsurdnu zamenu teza“, saopšteno je.

Ocenili su da istražne radnje Višeg javnog tužilaštva ušle su u „krajnje zabrinjavajuću fazu otvorenog pritiska na slobodu izražavanja i kritičko mišljenje“.

„Jučerašnje pretresanje stana i privođenje vojnog analitičara Aleksandra Radića, uz najave tužilaštva da će procesuirati sve koji su navodno planirali, organizovali i pružili medijsku potporu za stvaranje ‘narativa o navodnoj upotrebi zvučnog topa’, jasno pokazuje nameru da se zastraše svi koji su odbijali da ćute pred očiglednim nasiljem nad građanima. Nasuprot fabrikovanim optužbama o simulacijama, podsećamo javnost na nepobitne činjenice i razmere ovog incidenta“, saopštile su organizacije.

Dodali su da se tim organizacijama javilo više hiljada građana prijavljujući da su bili, kako su naveli, „žrtve nepoznatog zvučnog udara tokom protesta 15. marta 2025. u Beogradu“.

„Oni su usled toga zadobili različita oštećenja zdravlja, somatske i psihološke prirode. Zbog ozbiljnosti situacije i rizika od ponavljanja, 47 građanki i građana je od Evropskog suda za ljudska prava zatražilo izdavanje privremene mere, koju je Sud i izdao, tražeći od domaćih vlasti da spreči svaku upotrebu zvučnih uređaja u svrhu kontrole mase na protestima“, saopšteno je.

Ocenili su da, s obzirom na to da je domaće pravosuđe „podleglo političkom pritisku i pretvorilo istragu u politički progon žrtava“, UN misija je, kako su naveli, jedini preostali garant koji može nepristrasno utvrditi punu istinu o „zvučnom udaru na hiljade građana Srbije“.

Organizacije potpisnice su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za pravosudna istraživanja – CEPRIS, Crta, FemPlatz Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.