Da nije bilo asteroida, dinosaurusi bi možda i danas hodali Zemljom, pokazuje istraživanje

Dinosaurusi nisu bili blizu izumeranja kada je asteroid udario u Zemlju i izbrisao ih, tvrde naučnici, piše Danas.

Umesto toga, ideja da je raznovrsnost dinosaurusa opadala pre nego što je asteroid udario pre 66 miliona godina verovatno se zasniva na pogrešnim podacima fosila, navodi se u studiji koja je proučavala skoro 18 miliona godina fosilnih dokaza.

Fosilna otkrića su dugo ukazivala na to da su dinosaurusi smanjivali brojnost i raznovrsnost pre nego što je došlo do udara asteroida na kraju perioda krede.

Prethodno su neki istraživači verovali da je to znak da su dinosaurusi već bili na putu ka izumiranju čak i pre kataklizmičkog susreta sa svemirskom stenom. Međutim, ova ideja je dugo bila kontroverzna, jer su drugi istraživači tvrdili da je raznovrsnost dinosaurusa bila sasvim dobra u vreme njihove propasti.

„To je bila tema debate više od 30 godina — da li su dinosaurusi bili osuđeni na propast i već na putu ka izumiranju pre nego što je asteroid udario?“, rekao je autor studije Kris Din, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju.

Sada, novo istraživanje objavljeno u časopisu Current Biology sugeriše da se očigledna retkost dinosaurusa pre njihovog izumiranja možda jednostavno može pripisati lošem fosilnom zapisu, prenosi Live Science.

Naučnici su proučili zapise oko 8.000 fosila iz Severne Amerike koji potiču iz Kampaijanskog (83,6 miliona do 72,1 miliona godina) i Maastrihštijanskog perioda (72,1 milion do 66 miliona godina), fokusirajući se na četiri porodice: Ankilosauride, Ceratopside, Hadrosauride i Tiranozauride.

Na osnovu njihove analize, dinosaurusi su dostigli vrhunac raznovrsnosti pre oko 76 miliona godina, a zatim su opadali do trenutka kada je asteroid uništio neptičke dinosauruse. Ovaj trend bio je još izraženiji u poslednjih 6 miliona godina pre masovnog izumiranja, kada je broj fosila sve četiri porodice opao u geološkom zapisu.

Međutim, istraživači nisu našli nikakve naznake o promenama u životnoj sredini ili drugim faktorima koji bi objasnili ovaj pad.

Sve četiri porodice dinosaurusa bile su raširene i uobičajene, prema modelima koje su razvili istraživači — i stoga su bile na niskom riziku od izumiranja, osim u slučaju kataklizmičkog događaja poput udara asteroida.

Umesto toga, Maastrihštijanski period mogao je imati lošije geološke uslove za fosilizaciju, sugerišu istraživači.

Događaji poput povlačenja Zapadnog unutrašnjeg mora, koje je nekada prolazilo od Meksičkog zaliva do Arktika, i podizanje Stenovitih planina počevši od pre oko 75 miliona godina mogli su ometati ili prekidati fosilizaciju, što je dovelo do toga da se činilo da je broj dinosaurusa manji i da je raznovrsnost bila manja u tom periodu.

Tim je takođe otkrio da geološki izlazi iz Maastrichtijastog perioda (posljednji stadijum perioda krede, a samim time i mezozojske ere). Severne Amerike nisu bili otkriveni, ili su bili prekriveni vegetacijom. Drugim rečima, stena iz ovog perioda koja bi mogla sadržati fosile dinosaurusa nije bila lako dostupna istraživačima koji su tražili ostatke. Pošto je polovina poznatih fosila iz ovog perioda potekla iz Severne Amerike, nalazi ove studije mogli bi imati globalne implikacije.

Među 8.000 proučenih fosilnih zapisa, tim je otkrio da su ceratopsijani — grupa koja uključuje rogate dinosauruse poput Triceratopsa i njegovih rođaka — bili najčešći, verovatno zato što su nastanjivali ravničarske regione koji su bili najpogodniji za očuvanje u Maastrihctijanskom periodu.

Hadrosaurijani — dinosaurusi sa račastim kljunom — bili su najmanje česti, verovatno zbog njihove sklonosti rekama. Smanjenje protoka reka moglo je dovesti do manjeg taloženja sedimenata koji bi mogli očuvati ove dinosauruse, napisali su istraživači u studiji.

„Dinosaurusi verovatno nisu bili neizbežno osuđeni na izumiranje na kraju Mezozoika [252 miliona do 66 miliona godina]“, rekao je koautor studije Alfio Alessandro Kiarenza, paleontolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u saopštenju. „Da nije bilo tog asteroida, možda bi još uvek delili ovaj planet sa sisarima, gušterima i njihovim preživelim potomcima: pticama.“