Granica globalnog zagrevanja od 1,5 stepeni biće probijena krajem ove decenije, znatno ranije nego što se nekada pretpostavljalo, po novim procenama iz ovogodišnje referentne studije „Indikatori globalnih klimatskih promena“, piše danas portal Klima101.
Ranija zvanična procena iz 2018. godine glasila je da bi, ako se nastavi tadašnja stopa zagrevanja, svet mogao dostići 1,5 stepeni između 2030. i 2052. godine, a period oko 2040. godine se nametao kao najrealističnije očekivanje prelaska ove granice.
Samo osam godina kasnije, sada vidimo da su ove projekcije bile isuviše optimistične, navode autori teksta, stručnjak za klimatske promene Vladimir Đurđević i urednik portala Klima101 Nikola Zdravković.
Razlog za ovo ubrzanje nije samo nastavak visokih emisija gasova staklene bašte, već i smanjenje privremenog hlađenja koje potiče od antropogenih aerosola, kao i činjenica da danas bolje razumemo neke procese u klimatskom sistemu koji su ranije bili manje vidljivi.
Granica od 1,5 stepeni bila je usvojena kao „ambiciozniji cilj“ u Pariskom sporazumu, jer nam aktuelni podaci i zakoni fizike govore da bi zaustavljanje zagrevanja na toj tački sprečilo mnoge ekstremne posledice klimatskih promena, među kojima su i topljenje ledenih pokrivača i podizanje globalnih nivoa mora.
Međutim, ova granica će uskoro umesto „ambicioznog cilja“ i „predmeta projekcija“ postati – stvar istorije.
U Srbiji mi već osećamo pojačano zagrevanje: kao državi koja se nalazi u takozvanoj vrućoj tački klimatskih promena, ovde je prosečna godišnja temperatura već toplija za više od 1,8 stepeni u odnosu na preindustrijsko doba. Kod nas će se zagrevanje nastaviti ovim, ubrzanim tempom.
Za Srbiju, najveći neposredni rizik dolazi od kombinacije visokih temperatura i suše, jer ona direktno pogađa prinose, vodosnabdevanje, energetiku i ruralne zajednice.
Drugim rečima, svet na 1,5 stepeni za Srbiju već znači klimu u kojoj su godine poput 2012, 2017, 2024. ili 2025. manje izuzetak, a više upozorenje kako može izgledati nova normalnost.
Po aktuelnim procenama, ako se nastave trenutni trendovi i sprovedu strategije dekarbonizacije koje su mnoge zemlje sveta već usvojile, globalno zagrevanje će dostići između 2,3 i 2,7 stepeni do kraja 21. veka.
To je katastrofalni nivo zagrevanja, čije posledice je gotovo nemoguće sagledati, ali je istovremeno daleko bolji scenario od zagrevanja od četiri i više stepena Celzijusa, koje su bile aktuelne u vreme potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.