Zemlje sa najvišim i najnižim javnim dugom: Ko je šampion zaduženosti?

Zvanične statistike o javnom dugu neke zemlje najčešće, uz apsolutni iznos, prikazuju i njegov odnos prema bruto domaćem proizvodu. Međutim, piše portal Biznis.rs, kako bi se ocenilo da li je dug neke države previsok ili ne, pored apsolutnog iznosa i odnosa prema BDP-u, trebalo bi, između ostalog, ispratiti i troškove servisiranja kamata na dug u odnosu na budžetske prihode – a to je pokazatelj koliki deo prihoda država mora da odvoji na otplatu kamata. Ako je taj pokazatelj previsok – znači da dug postaje teret, prenosi N1.

Kada se objavljuju statistike o javnom dugu neke zemlje obično se pored njegovog apsolutnog iznosa i rasta u određenom vremenskom periodu – a radi tumačenja pozitivnog ili negativnog uticaja po celokupnu ekonomiju – kao najrelevantniji podatak uzima odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ovaj odnos pokazuje koliko je država zadužena u odnosu na ukupnu vrednost svega što proizvede na godišnjem nivou. Na primer, ako dug iznosi 100 odsto BDP-a, to znači da bi cela godišnja vrednost privrede neke zemlje jedva pokrila njena dugovanja, piše Biznis.rs.

Prema usvojenim kriterijumima iz Mastrihta, članice Evropske unije u teoriji bi trebalo da poštuju pravilo da javni dug ne prelazi 60 odsto BDP-a kao preporučenu granicu, no u praksi to često nije slučaj.

Potrebno je istaći i da razvijene ekonomije često imaju ovaj odnos daleko iznad preporučenog, u kom slučaju se posmatra najpre njihova sposobnost da taj dug i otplate.

Najbolji primer ovde predstavljaju Japan – sa javnim dugom od čak 235 odsto BDP-a, i Sjedinjene Američke Države, sa dugom koji je dostigao 123 odsto BDP-a.

Ove dve zemlje izdaju dug u sopstvenim valutama i imaju fleksibilnost u njegovom upravljanju tako što štampaju više novca. Ipak, čak se i one suočavaju sa rastućim troškovima kamata kako se nivo duga povećava.

Odnos srpskog javnog duga prema BDP-u iznosio je u februaru 44,3 odsto, prema podacima Ministarstva finansija, i po tome je naša zemlja dobro kotirana u svetskim, ali i u evropskim okvirima.

Međutim, kako bi se ocenilo da li je dug neke države previsok ili ne, pored apsolutnog iznosa i odnosa prema BDP-u, zarad dublje analize trebalo bi ispratiti i troškove servisiranja kamata na dug u odnosu na budžetske prihode (pokazatelj koliki deo prihoda država mora da odvoji na otplatu kamata, te ako je previsok, dug postaje teret), samu strukturu duga i trendove (da li dug raste brže od BDP-a), kao i kreditni rejting posmatrane zemlje.

Ovom prilikom pozabavićemo se ipak prvim pokazateljem – odnosom javnog duga prema BDP-u, a prema najnovijim zbirnim statističkim podacima iz godišnjeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

“U 2025. godini javni dug ostaće goruće pitanje za mnoge zemlje, a vlade širom sveta se suočavaju sa fiskalnim izazovima u svetlu pandemije, geopolitičke nestabilnosti i ekonomskog usporavanja”, navodi se u izveštaju MMF-a.

Kada se posmatra pojedinačni učinak, na neslavnom prvom mestu je Sudan sa javnim dugom od 252 odsto BDP-a, vođen produženim unutrašnjim sukobima i teškim ekonomskim izazovima. Ova afrička zemlja preskočila je Japan kao zemlju sa najvećim odnosom duga prema BDP-u 2023. godine kada je u njoj izbio građanski rat.

Japan ima najveći teret duga među razvijenim zemljama, sa pomenutih 235 odsto BDP-a, ali takođe i sa upornim fiskalnim deficitom i starenjem stanovništva koje takođe doprinosi rastu duga. Uz Japan, među najzaduženijim razvijenim zemljama su Singapur (175 odsto), Bahrein (141 odsto) i Italija (137 odsto).

Francuska ima dug od 116 odsto BDP-a, Kanada 113, Belgija 106, Velika Britanija 103, Španija 101 procenat, Kina 96, Hrvatska 56, Holandija 43 odsto, Bosna i Hercegovina 34, a Rusija tek 21 odsto.

Od zemalja grupe G7, Nemačka ima najniže opterećenje dugom – sa 65 odsto BDP-a.

Kao zemlje sa najmanjim dugom MMF navodi Specijalni autonomni region Makao, sa nula procenata, Brunej i Tuvalu sa dva i pet odsto, respektivno.

Obično se odnos duga prema BDP-u povećava nakon perioda recesije ili ekonomskih šokova, kao što su finansijska kriza iz 2008. ili pandemija korona virusa – dobar primer za ovo poslednje bila je ekonomija Crne Gore, čiji dug se tada popeo na 105 odsto, da bi početkom ove godine ponovo bio na relativno prihvatljivom nivou od 61 odsto.