Srpska državna kompanija pred specijalizovanim međunarodnim arbitražnim tribunalom, koji još nije imenovan, optužuje pravosuđe baltičke države da je dugotrajnim sudskim odlaganjima obezvredilo milionske arbitražne presude koje je Srbijagas ranije dobio, a koje se odnose na pančevačku Azotaru.
Srbijagas kroz ovaj postupak pokušava da nadoknadi potraživanja koja bi, prema procenama, sa zateznim kamatama i troškovima višegodišnjeg suđenja, mogla da dostignu i do 20 miliona evra.
Srpsku stranu je u vezi sa sporom oko privatizacije Azotare zastupala litvanska advokatska kancelarija Motieka & Audzevičius.
Pošto su litvanski biznismeni u međuvremenu bankrotirali, srpsko preduzeće odštetu sada potražuje direktno od države Litvanije.
Pravni osnov za ovu tužbu nalazi se u važećem Bilateralnom sporazumu o zaštiti investicija (BIT), koji su Srbija i Litvanija potpisale 2005. godine, a koji investitorima omogućava pokretanje međunarodnih sporova protiv države domaćina.
Iz eKapije su naveli da koren ovog kompleksnog pravnog čvora seže u 2006. godinu, kada je konzorcijum litvanskih kompanija, predvođen grupacijom UAB ARVI ir ko i kompanijom Sanitex, u partnerstvu sa domaćim Univerzal holdingom, kupio pančevačku Azotaru za 13,1 miliona evra, ali je saradnja ubrzo prekinuta.
U zvaničnim izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije kasnije je navedeno da su investitori suprotno ugovoru otuđili ključni proizvodni pogon fabrike Karbamid 2, koji je prodat kupcima iz Rusije, kao i da je fabrika finansijski opterećena preko povezanih privrednih društava u inostranstvu.
Država Srbija je zbog neispunjavanja ugovornih obaveza 2009. godine raskinula privatizaciju, a upravljanje i većinski paket akcija preuzeo je Srbijagas.
Raskid kupoprodajnog ugovora pokrenuo je prvu veliku međunarodnu arbitražu iste godine, u kojoj je Srbija pretrpela finansijski udarac, jer su litvanski investitori su podneli tužbu protiv države Srbije, tvrdeći da je privatizacija raskinuta nezakonito i potražujući odštetu od preko 50 miliona evra.
Međunarodni arbitražni sud je presudio u korist Litvanaca, obavezavši Srbiju da im isplati oko milion evra odštete zbog načina na koji je fabrika oduzeta.
Prodaja i potonja štete po Azotaru imali su svoj krivično-pravni odjek i u Srbiji, s obzirom na to da je privatizacija Azotare bila deo izveštaja o sporne 24 privatizacije, naveli si iz eKapije.
HIP Azotara je pred Privrednim sudom u Beogradu pokrenula zvaničnu tužbu za naknadu štete u iznosu od 45 miliona evra.
Domaći mediji detaljno su 2012. godine izveštavali o akcijama Tužilaštva za organizovani kriminal, podizanju optužnica i privođenju bivših domaćih rukovodilaca i članova konzorcijuma zbog sumnje da je nelegalnom prodajom pogona država oštećena za višemilionske iznose.
Nakon što je preuzeo upravljanje nad Azotarom, Srbijagas je pravno nasledio i potraživanja za štetu koju su Litvanci napravili fabrici pre raskida ugovora i pokrenuo međunarodne sporove pred Međunarodnom trgovinskom komorom (ICC) i Bečkim međunarodnim arbitražnim centrom (VIAC).
Donete su ukupno četiri arbitražne odluke kojima je potvrđena obaveza litvanske strane da nadoknadi štetu od osam miliona evra.
Tokom procesa prinudne naplate u Litvaniji, pravni portal CEE Legal Matters preneo je da su advokati Srbijagasa pred tamošnjim Apelacionim sudom uspešno osporili ugovore o prenosu imovine koje su vlasnici grupacije Arvi obavljali ka trećim licima, vrativši u stečajnu masu imovinu od oko 40 miliona evra.
Ipak, zbog konačnog bankrota holdinga Arvi, stvarna naplata je izostala, što je i dovelo do pokretanja najnovije investicione tužbe.
Procesi pred litvanskim pravosuđem trajali su skoro punih deset godina.
Iako je Vrhovni sud Litvanije u februaru 2024. godine doneo konačnu odluku u korist Srbijagasa, srpska strana sada ima argument da je dugogodišnje trajanje procesa onemogućilo stvarnu naplatu.
Prema stavu tužitelja, tokom decenije sudskog čekanja prvobitni dužnici iz grupacije Arvi su ušli u stečaj i preneli deo imovine na treća lica, čime su dobijene presude u praksi postale nenaplative, zbog čega se odgovornost za nastalu finansijsku štetu sada adresira direktno na državu Litvaniju.
Kako pokazuje zvanična hronologija koju je pratio portal CEE Legal Matters, Srbijagas u ovaj postupak ulazi sa pozicije dokazanog poverioca koji već ima pravosnažnu pobedu pred Vrhovnim sudom Litvanije.
Međutim, pred novim međunarodnim tribunalom, srpsko preduzeće sada ima znatno teži zadatak.
Oni moraju da dokažu da je država Litvanija prekršila ugovor o zaštiti investicija tako što je dozvolila da njeni sudovi proces izvršenja rastežu čitavu deceniju.
U praksi investicionih sporova, standard za dokazivanje „poricanja pravde“ nekom državom je izuzetno visok, zbog čega će Srbijagas morati da dokaže direktnu uzročno-posledičnu vezu između sporosti sudova i nemogućnosti naplate duga.
Ukoliko Srbijagas uspe u postupku, slučaj bi mogao predstavljati jedan od retkih primera u međunarodnoj investicionoj arbitraži da državno preduzeće iz zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dobije odštetu od države članice EU zbog navodnih propusta njenog pravosuđa.
Dok Srbijagas na Baltiku vodi bitku za stare dugove, sama pančevačka fabrika je prošla kroz nove vlasničke transformacije.
Nakon što je nad njom 2018. godine otvoren stečajni postupak, Azotaru je 2021. godine kupila domaća privatna kompanija Promist za oko 5,5 miliona evra.
Oko fabrike je nedavno izbio novi međunarodni privredni sukob sa američkom korporacijom Nitron grupa oko navodnih dugovanja, o čemu se trenutno vode procesi pred domaćim pravosuđem.
Dok privredni sporovi traju, aktuelni planovi za lokaciju pančevačke fabrike predviđaju promenu namene zemljišta i izgradnju modernog data centra na prostoru nekadašnjeg najvećeg proizvođača mineralnih đubriva i azotnih jedinjenja u celoj bivšoj Jugoslaviji.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.