Za desetine miliona do Falcona 6X: Avion vlasti nad ruševinama demokratije

U savremenoj političkoj analizi Srbije, pitanje stanja demokratije i vladavine prava zauzima centralno mesto. Premda nominalno deluje da su demokratske institucije očuvane, sa održavanjem redovnih izbora i postojanjem formalnog zakonodavnog okvira, suštinski, politički sistem Srbije doživeo je ozbiljnu regresiju. Srbija više ne funkcioniše kao konsolidovana demokratija, već kao hibridni režim, u kojem su demokratske procedure svedene na puku formalnost, dok se suštinska moć koncentriše u rukama izvršne vlasti i njenih satelita.

Jedan od najočiglednijih primera ove demokratske dekadencije jeste način na koji se upravlja javnim finansijama — bez transparentnosti, kontrole i javnog legitimiteta. Najnoviji slučaj kupovine novog vladinog aviona Falcon 6X, zavijenog u velove tajnosti unutar javnih nabavki, predstavlja paradigmatski primer ove tendencije.

Bahatost kao politička poruka

U trenutku kada prosečan građanin Srbije svakodnevno oseća posledice inflacije, pada životnog standarda, urušavanja javnog zdravstva i obrazovanja, vlast odlučuje da investira desetine miliona evra u kupovinu luksuznog poslovnog aviona. Ova odluka nije izolovan incident, već svesna politička poruka: država više ne percipira sebe kao servis građana, već kao privatni servis političke elite.

Proces nabavke Falcona 6X, prema dostupnim informacijama iz nezavisnih izvora bio je maksimalno netransparentan. Nabavka je prikrivena kroz niz posrednih tendera, bez jasne objave krajnje svrhe i korisnika letelice, čime je građanima uskraćeno osnovno pravo da znaju kako se troši njihov novac.

Vrednost ove letilice, prema procenama, prelazi 60 miliona evra, što predstavlja ozbiljan fiskalni udarac za državni budžet u trenutku kada su ključni sektori društva u dubokoj krizi.

Raspad institucija kao preduslov

U funkcionalnoj demokratiji, ovakva odluka bi izazvala parlamentarne istrage, javne debate i medijsku hajku, a odgovorni bi bili pozvani na odgovornost. U Srbiji, međutim, institucije koje bi trebalo da budu garant zaštite javnog interesa — Narodna skupština, Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije — sistematski su obesmišljene.

Skupština je svedena na notarsku kancelariju izvršne vlasti, dok su nezavisna regulatorna tela paralizovana ili kooptirana. Mediji koji insistiraju na istraživanju ovakvih afera marginalizovani su, napadani ili ekonomski uništavani kroz suptilne i otvorene pritiske.

Bez stvarne kontrole i odgovornosti, vlast funkcioniše u gotovo potpuno zatvorenom krugu autolegitimacije, gde je svaka odluka unapred amnestirana od posledica.

Sistematska zloupotreba javnih sredstava

Kupovina Falcona 6X samo je jedan simptom šire patologije upravljanja javnim novcem u Srbiji. U okviru ovog sistema jasno su prepoznatljive sledeće obrasce:

• Političko odlučivanje bez konsultacija sa strukom: Odluke se donose ad hoc, u skladu sa ličnim ili partijskim interesima, a ne na osnovu objektivnih analiza potreba.

• Netransparentne javne nabavke: Tenderi su često unapred namešteni, prilagođeni unapred odabranim ponuđačima ili prikriveni kroz kompleksne pravne konstrukcije.

• Upotreba državnih resursa za ličnu i partijsku promociju: Avioni, infrastrukturni projekti, pa čak i humanitarne akcije, instrumentalizuju se u svrhu kreiranja političkog mita o “spasiteljstvu” vlastodršca.

• Odsustvo političke odgovornosti: Čak i kada se nepravilnosti razotkriju, sankcije izostaju, a odgovorni ostaju neokrznuti.

Ovakav model generiše sistemsku korupciju, delegitimizaciju države i permanentno siromašenje javnog sektora.

Dugoročne posledice za društvo

Cena ove politike neće se plaćati samo danas, već decenijama koje dolaze. Erozija poverenja u institucije proizvodi apatične, demoralisane građane koji gube volju za političko delovanje. Sveprisutan cinizam i osećaj političke nemoći demotivišu inicijative za promene, dok odlazak stručnih kadrova i mladih dodatno urušava kapacitete društva za razvoj.

Na ekonomskom planu, Srbija se sve više oslanja na politički uslovljene strane investicije koje dolaze uz prikrivene političke agende, dok istovremeno raste javni dug i smanjuje se budžetski prostor za suštinske reforme.

Zaključak

Kupovina Falcona 6X nije tek fiskalna neopreznost — ona je politička deklaracija. Ona potvrđuje da vlast u Srbiji ne funkcioniše na principima javne odgovornosti, racionalne potrošnje i demokratskog legitimiteta, već kao samoreferentni aparat usmeren na očuvanje moći.

Za obnovu demokratskih normi neće biti dovoljno promeniti vlast; biće neophodno rekonstruisati kompletan institucionalni okvir, rehabilitovati nezavisne mehanizme kontrole i ponovo uspostaviti istinsku javnu raspravu o prioritetima društva.

Sve dok se to ne desi, ovakvi slučajevi neće biti izuzetak, već pravilo koje oblikuje političku svakodnevicu Srbije.