Niske tržišne cene litijuma primorale su kompaniju Rio Tinto da u svom šestomesečnom izveštaju navede kako će proizvodnja morati „da bude podsticana“, što je eufemizam za subvencije. Iako kompanija tvrdi da se projekat „Jadar“ do sada finansira iz sopstvenih sredstava, ne odbacuje mogućnost konkurisanja za državne subvencije u budućnosti. Istovremeno, Srbija je već značajno investirala u infrastrukturu koja bi mogla biti od koristi Rio Tintu ukoliko se projekat realizuje.
Pad cene litijuma, koji je za 80 odsto niži u odnosu na rekordnu 2023. godinu, naveo je direktora projekta „Jadar“, Čeda Bluita, da već u maju ove godine izjavi da kompanija preispituje troškove iskopavanja litijuma u Srbiji. Iako se ne zna da li će država direktno finansijski podržati izgradnju rudnika, Srbija već pomaže projekat kroz izgradnju infrastrukture, u skladu sa usvojenim Prostornim planom područja posebne namene. Rio Tinto potvrđuje da razmatra širu infrastrukturu, ali naglašava da se takvi projekti realizuju nezavisno od njihovog rudnika i da Vlada Republike Srbije neće finansirati infrastrukturu isključivo za potrebe kompanije.
Prostorni plan predviđa značajna ulaganja Srbije u izgradnju puteva, pruga, elektroenergetskih objekata i gasne mreže u blizini planiranog rudnika, što ukupno iznosi stotine miliona evra. Projekti poput autoputa Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica, kao i planirana rekonstrukcija regionalne pruge i izgradnja nove pruge Valjevo-Loznica, direktno doprinose stvaranju uslova za funkcionisanje rudnika. Profesor Božo Drašković izražava sumnju da je razvoj ove infrastrukture primarno u interesu strane kompanije, ukazujući na moguće tajno dogovorene sporazume.
Drašković takođe upozorava na nisku rudnu rentu koju će Srbija naplaćivati, kao i na činjenicu da Rio Tinto neće snositi troškove zagađenja životne sredine. On procenjuje da bi kompanija ostvarila dobit od 12 do 16 milijardi evra za 30 godina eksploatacije, dok bi Srbiji od rudne rente pripalo samo 400 do 800 miliona evra. Minimalno izračunata šteta po stanovništvo i životnu sredinu, poznata kao „društveni trošak“, procenjuje se na najmanje 16 milijardi evra. Energetičar Velimir Gavrilović dodaje da je litijum dobijen iz stene najskuplji i ekološki najrizičniji, te da postoje jeftinije i ekološki prihvatljivije alternative, poput litijuma iz vode ili natrijum-jonskih baterija.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.