Prošle godine zarada šest najvećih banaka u Srbiji 1,2 milijarde evra

Za šest najvećih banaka u Srbiji 2025. godina bila je berićetnija nego prethodna jer su zaradile skoro 1,2 milijarde evra, piše portal Danasa.

Prema nerevidiranim finansijskim izveštajima banaka, njih top šest i po veličini aktive i po profitu, zaradile su prošle godine neto 1,19 milijardi evra, odnosno 139 milijardi dinara.

Iako je Narodna banka Srbije (NBS) prošle godine uvela ograničenja kamatnih stopa, ne samo na stambene, već i na skoro sve druge kredite građanima, banke su se sasvim dobro snašle.

Neto dobit šest najvećih banaka, koje kontrolišu skoro tri četvrtine bankarskog tržišta (aktive), za šest odsto je veća nego 2024. godine. To je dobar pokazatelj poslovanja i ostatka bankarskog tržišta, koji čini još 13 banaka.

Najveći deo zarade, kao što je i uobičajeno donele su kamate. Neto prihodi od kamata, kada se od prihoda od kamata oduzmu rashodi koje banke plaćaju za kamate, iznosili su 182 milijarde dinara. U evrima to je više od 1,5 milijarde evra. Ipak, uprkos rastu kreditne aktivnosti od čak 15 odsto, neto prihod od kamata je povećan za nešto manje od jedan odsto u odnosu na 2024. godinu.

Zato su banke nastavile sa praksom koju su započele još u vreme niskih kamatnih stopa, a to je sve veća i veća naplata provizija i naknada.

U 2025. godini, šest najvećih banaka je na ime prihoda od naknada i provizija naplatilo u neto iznosu 72,7 milijardi dinara ili oko 620 miliona evra.

U odnosu na prethodnu, 2024. godinu, ovi prihodi su uvećani za skoro 11 odsto, a u odnosu na 2023. za čak 30 odsto.

Prema rečima Nenada Gujaničića, glavnog brokera Momentum sekjuritiza, banke su blizu profitnog plafona još od 2024. godine.

„Kamate nisu nastavile da rastu, ali su na dovoljno visokom nivou da banke imaju izvanredne profite. Prihodi od kamata neće značajnije rasti, došli smo u fazu usporenog rasta ili čak stagnacije. S druge strane, nema troškova po osnovu loših kredita. Tako da su banke verovatno i u 2025. godini imale prinos na aktivu od oko 20 odsto, što je fantazija i dvostruko više nego u EU“, rekao je Gujaničić.

Istakao je i da su ograničenja kamatnih stopa koje je prošle godine NBS uvela na kredite stanovništvu, postavljena na nivou koji je veći od onog što su banke, uglavnom već odobravale.

„To je bila više preventivna mera da ne dođe do velikog rasta kamata. Na bilanse banaka nije preterano uticala ni populistička mera, odobravanja stambenih kredita i onima koji ne bi inače ispunjavali uslove za kredite“, ocenio je Gujaničić.

U prošloj godini, na vrh liste banaka sa najvećim profitom, posle dve godine vratila se italijanska Inteza banka. Oni su neto inkasirali, prema nerevidiranom bilansu uspeha, 264,9 miliona evra. U odnosu na 2024. godinu, dobit ove banke je povećana za 36 miliona evra. 

Austrijska Rajfajzen banka, je sa neto profitom od skoro 248 miliona evra na drugom mestu, nakon dve godine na čelu srpskog bankarskog sektora. U odnosu na 2024. godinu, profit ove banke je smanjen za oko 1,3 miliona evra.

Treća je mađarska OTP banka sa dobiti od 201,5 miliona evra, što je pad za 18,5 miliona evra u odnosu na 2024. godinu. Još jedna italijanska banka, Unikredit, je ostvarila neto dobit od 198 miliona evra, što je za oko 2,5 miliona manje nego godinu pre.

Na petom mestu je slovenačka NLB Komercijalna banka sa 155 miliona, i rastom dobiti od 13,3 miliona evra za godinu dana. 

Na šestom mestu je jedina banka u domaćem vlasništvu u ovoj grupi, AIK banka sa 123,6 miliona evra. Njihova dobit je povećana za čak 41 milion evra u odnosu na 2024. godinu, mada treba imati na umu da su u martu prošle godine integrisali u svoje poslovanje Eurobank Direktnu banku koja je prethodnih godina ostvarivala dobit od petnaestak miliona evra.

Kamatna stopa koja u velikoj meri određuje sve kamatne stope na dinare, referentna kamatna stopa je već godinu i po dana na nepromenjenom nivou od 5,75 odsto.

Gujaničić je rekao da je očigledno i NBS svesna da je inflacija u Srbiji visoka i da zabranjiva to što „nije bilo prostora da se smanji“.

„Evropska centralna banka (ECB) je u međuvremenu prepolovila svoju kamatnu stopu i očekuje se da od juna krene u novi ciklus, povećavanja kamatne stope. Čini se da će i naša centralna banka od juna pratiti ECB i početi da diže kamatu“, rekao je Gujaničić.