Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović ocenila je da se u Srbiji dogodio kolaps mehanizama koji bi trebalo da spreče napade, zaštite novinare i novinarke, istraže pretnje i obezbede odgovornost.
„Kako je sistem kolabirao? Verujem da upravo to pitanje najbolje oslikava gde se Srbija danas nalazi kada je reč o bezbednosti novinara i novinarki. Jer ono čemu svedočimo nisu izolovani incidenti. Nije reč o privremenom pogoršanju situacije“, rekla je Filipović Stevanović na dvodnevnoj OEBS-ovoj konferenciji „Jačanje novinarstva kao javnog dobra“, a preneo NUNS u saopštenju.
Dodala je da je Srbija zvanično ponela titulu najnebezbednije države za rad novinara na Balkanu prema najnovijem Indeksu bezbednosti novinara za 2025. godinu i tako se „trajno pozicionirala u izrazito negativnom domenu, a zabrinjavajući trendovi nastavljeni su i u tekućoj godini“.
Filipović Stevanović navela je da broj ugrožavanja bezbednosti novinara raste iz godine u godinu, pa je tako sa 131 zabeleženim slučajem u 2024. godini, broj incidenata u 2025. skočio na 313 – što uključuje 113 fizičkih napada i 124 pretnje smrću.
„Da se situacija dodatno radikalizuje, potvrđuje podatak da je samo u prva četiri meseca 2026. godine već registrovano 118 incidenata, među kojima je 38 stvarnih napada“, navela je ona.
Iza tih brojki, prema njenim rečima, krije se nekoliko obrazaca, a kao prvi navela je da je nasilje eskaliralo i postalo više fizičko, direktnije i javnije, a posebno zabrinjavajući trenutak dogodio se na dan lokalnih izbora krajem marta ove godine.
„Tog dana je nivo nasilja nad novinarima i novinarkama bio bez presedana. Ipak, skoro dva meseca kasnije, u šest najtežih slučajeva fizičkih napada na novinare i novinarke – uključujući napade koji se, prema svedočenjima novinara koji su ih preživeli, mogu opisati kao pokušaji ubistva – počinioci i dalje nisu identifikovani“, kazala je Filipović Stevanović.
Kao drugi obrazac, navela je da je policija sve češće postajala izvor opasnosti za novinare i novinarke, umesto izvor zaštite i postala „jedan od ključnih izvora rizika za novinare i novinarke u Srbiji“.
Treći obrazac je da napadi ne počinju na ulici, već u javnoj sferi, a kao četvrti da pravni pritisci, poput Slapp tužbi, ostaju ozbiljno sredstvo za ućutkivanje novinara i novinarki.
„A nekažnjivost je, zapravo, ključna reč. Prošle godine, uprkos najvećem broju zabeleženih slučajeva od početka sistematskog monitoringa, izrečene su samo tri osuđujuće presude za napade na novinare i novinarke. Istovremeno, mnogi slučajevi ostali su u fazi prikupljanja dokaza, dok je oko 30 krivičnih prijava odbačeno“, kazala je generalna sekretarka NUNS-a.
Kako je ocenila, kada novinari i novinarke vide da napadači nisu kažnjeni, da se pretnje normalizuju i da institucije reaguju sporo ili selektivno, rezultat je predvidiv: „strah, autocenzura i duboko nepoverenje u sistem“.
„Dakle, kada pitamo kako je sistem kolabirao, odgovori su sledeći: Kolabirao je kada su javni funkcioneri počeli da targetiraju novinare i novinarke umesto da ih štite. Kolabirao je kada je policija počela da predstavlja pretnju umesto garancije bezbednosti. Kolabirao je kada su tužilaštva otvarala predmete, ali pravda nije sledila. Kolabirao je kada su kampanje blaćenja postale normalizovane. I kolabirao je kada je nekažnjivost postala očekivana“, dodala je.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.