U depesi se navodi da je cilj dosledna i potpuna primena propisa, sprečavanje sukoba interesa, očuvanje ugleda Ministarstva i poštovanje standarda policijske etike. Kao osnov su navedeni podzakonski akti, Kodeks policijske etike i Pravilnik o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-u. Zaposlenima je zabranjeno svako postupanje, aktivnost ili angažovanje koje je nespojivo sa policijskim poslovima. Zabrana se odnosi i na ponašanje van službe ako narušava ugled Ministarstva, suprotno je Kodeksu policijske etike, može dovesti do sukoba interesa ili uticati na zakonitost, objektivnost i nepristrasnost u radu.
To važi i tokom radnog vremena i van njega, a svako postupanje suprotno tim pravilima osnov je za utvrđivanje disciplinske odgovornosti. Posebno je zabranjeno uspostavljanje odnosa lične, poslovne ili faktičke zaštite lica, objekata ili poslovanja, kao i ponašanje koje ima obeležja privatne zaštite, obezbeđenja ili pratnje. Kao primer se navodi prisustvo zaposlenog u neposrednoj blizini lica, na ulazima u ugostiteljske objekte, ispred privatnih objekata ili na drugim mestima kada okolnosti ukazuju na takvu funkciju.
Zaposleni koji saznaju za krivično delo, prekršaj ili drugo protivpravno postupanje dužni su da bez odlaganja obaveste neposrednog rukovodioca i prijave saznanja nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva. Zabranjeno je i korišćenje znanja, sposobnosti i veština stečenih kroz obrazovanje i stručno osposobljavanje i usavršavanje u Ministarstvu za obučavanje trećih lica. Svaki zaposleni koji sazna da drugi zaposleni postupa suprotno zabranama dužan je da bez odlaganja obavesti neposrednog rukovodioca i Sektor unutrašnje kontrole. Ako zaposleni sazna da rukovodilac postupa suprotno zabranama, dužan je da o tome bez odlaganja obavesti Sektor unutrašnje kontrole.
Neposredni rukovodilac koji dobije takvo saznanje, kao i rukovodilac koji do informacija dođe na drugi način, dužan je da bez odlaganja preduzme mere iz svoje nadležnosti, sačini službene spise, prikupi dostupne činjenice i dokaze i u najkraćem roku pokrene disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti. Ako postoje osnovi sumnje da kod zaposlenog postoje bezbednosne smetnje, neposredni rukovodilac, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u koju je zaposleni upućen, dužan je da podnese zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere radi utvrđivanja kontinuiteta ispunjenosti uslova za rad u Ministarstvu.
Takav zahtev mogu da podnesu i policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole i Službe za bezbednost i zaštitu podataka. Rukovodioci naloženih organizacionih jedinica odgovorni su za doslednu primenu ovih odredbi, kao i za preduzimanje svih potrebnih mera i radnji radi sprovođenja depese. Na kraju dokumenta navedeni su Beograd, broj 484/26 i 18. maj 2026. godine.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.