Cene nafte su se danas smirile pošto su skočile prošle noći što je pomoglo stabilizaciju berzi od Azije preko Evrope do njujorškog Volstrita.
Prinosi deonica rastu iz nekoliko razloga, a na vrhu su cene nafte. Rat SAD s Iranom je zarobio mnoge tankere za naftu u Persijskom zalivu umesto da isporučuju sirovu naftu kupcima širom sveta, što je zauzvrat podiglo cenu sirove nafte.
Cena barela sirove nafte tipa Brent, međunarodnog standarda, dostigla je čak 112 dolara tokom noći pošto je predsednik SAD Donald Tramp Iranu na svojoj platformi društvenih medija u nedelju poručio da „sat otkucava i da je bolje da se pokrenu, BRZO, ili od njih neće ništa ostati“.
Ali cene su se kasnije smirile, nastavljajući trend gore-dole kao od početka tog rata, uz nadu da će dve strane ponovo postići dogovor o ponovnom protoku nafte.
Cena barela sirove nafte Brent pala je na 107,84 dolara, što je ipak 1,3% više u odnosu na petak, ali je i dalje znatno iznad cene od oko 70 dolara od pre rata.
Taj pad cena nafte pomogao je da se podignu berze koje još nisu završile trgovanje, a francuski indeks CAC 40 je sa gubitka od 1,2% pao na dobitak od 0,3%. Do tada je japanski Nikkei 225 već završio sa padom od 1,0%, a hongkonški Hang Seng je pao za 1,1%.
Njujorški indeks S&P 500 je pao za 0,1% u ranom trgovanju, industrijski prosek Dau Džonsa je pao za 64 poena, ili 0,1%, dok je kompozitni indeks Nasdak je porastao za 0,1% i ostao je blizu svog rekordnog maksimuma postavljenog prošle nedelje, poput S&P 500.
U centru dešavanja u poslednje vreme bila su svetska tržišta obveznica, gde su rastući prinosi povećali pritisak na ekonomije i berze širom sveta. Veći prinosi čine zaduživanje domaćinstava i preduzeća skupljim, što je kupcima kuća u SAD dobro poznato zbog viših kamatnih stopa na hipoteke.
Više kamatne stope bi takođe mogle otežati kompanijama da se zadužuju za izgradnju ogromnih centara za obradu podataka za tehnologiju veštačke inteligencije, koja je pokretala veliki deo rasta američke ekonomije.
Prinosi od akcija širom sveta rastu zbog straha od veće inflacije izazvane poskupljenjem nafte koje bi moglo da natera centralne banke ne samo da odustanu od razmišljanja o smanjenju kamatnih stopa, već i da razmotre povećanje. Više stope bi usporile inflaciju, ali po cenu štete ekonomiji i pada cena akcija i drugih investicija.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.