„Pisala mi je Teodora Martinko, znaš mama, to je ona teta za koju sam pravio akciju“, ovo je sa posebnom srećom u glasu izgovorio Marek Ponjičan (13) mladi humanitarac iz Bačkog Petrovca, koji je juče bio posebno srećan. Naime, nakon što je sproveo akciju prodaje kolača kako bi sakupio novac za Teodoru Martinko iz Kisača, koja je teško povređena u padu nadstrešnice u Novom Sadu, dobio je jedno pismo koje će, sigurni smo, pamtiti do kraja života. Pismo mu je poslala upravo ona – Teodora Martinko, prenosi Nova.rs.
Hrabra mlada mama, za koju se moli cela Srbija, uputila je divnu poruku dečaku o važnosti empatije i zajedništva, i time pokazala koliko i sama veliko srce ima.
Marek posebno voli pisma, a to je i Teodora znala, pa je odlučila da ga obraduje i da mu se zahvali za sav trud. Njegova majka rekla je da se radost u njegovom glasu nije mogla opisati, a oči su mu imale poseban sjaj.
„Dragi Marek, od srca ti hvala na divnoj inicijativi. Tvoja humanitarna akcija u kojoj si prodajom kolača prikupljao sredstva za mene nije samo gest dobrote, to je svetionik nade, ljubavi i saosećanja. Zahvaljujući tebi svet je danas lepše i bolje mesto. Tvoje nesebičo srce i velika duša pokazuju da godine nisu merilo veličine, jer ti si već sada neko ko menja svet nabolje. Verujem da te u životu čekaju velike stvar, jer neko sa toliko iskrene želje da pomaže drugima zaslužuje da mu se dobra dela vrate stostruko. Neka te sreća i dobrota koju širš prate na svakom koraku“, napisala je Teodora u pismu.
Marek je jedva čekao da svoju sreću i reči koje mu je Teodora pisala punim srcem podeli i sa svojom mamom, a ona kaže da su im oboma suze krenule.
„Došao je sav oduševljen u očima – sjaj, u glasu – radost. Kaže mi: ‘Mama, mama vidi od koga sam dobio pismo’. Taj sjaj u očima i radost u glasu, e to se ne da opisati. Bio je presrećan“, kaže ponosna majka Milota.
Kako je mama ispričala, Teodora je pismo poslala po Marekovoj nastavnici matematike, a taj dan Marek neće moći nikada da zaboravi.
Podsetimo, akcija „Marekovi kolači“ započeta je zbog njegove sestre koja je, nažalost, bila prevremeno rođena i preminula. Kako je Kisač najbliže selo Bačkom Petrovcu, Marek je odlučio da četvrtu akciju posveti komšinici Teodori, jedinoj preživeloj u obrušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.
