Vrhovni sud SAD oslabio znameniti američki zakon o glasačkim pravima iz 1965. godine

Vrhovni sud SAD danas je oslabio slavni zakon o glasačkim pravima iz doba borbe za građanska prava koji je uvećao zastupljenost manjina u Kongresu i drugim američkim institucijama.

Najviša američka sudska institucija je glasovima konzervativne sudijske većine je, naime, proglasila nezakonitim jedan kongresni distrikt u Luizijani koji je većinski afroamerički, čime je otvorila vrata za prekrajanja izbornih okruga širom SAD – što bi moglo pomoći republikancima u borbi da zadrže kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa.

Sud je sa 6:3 glasa odlučio da se diskrikt, koji sada zastupa demokata Kleo Filds suviše oslanja na rasu.

Šef sudskog veća Džon Roberts je šesti kongresni disktrik opisao kao „zmiju“ koja se proteže više od 320 kilometara da bi povezala delove Šreveporta, Aleksandrije, Lafajeta i Baton Ruža.

„Ova (kongresna izborna) mapa je – protivustavni gerimandering“, piše u obrazloženju koje je za šest konzervativni sudija napisao sudija Semjuel Alito.

Efekat današnje odluke mogao bi se snažnije osetiti tek na izborima 2028. godine, jer za ovu godinu su već uglavnom prošli rokovi za kongresne izborne trke. Luizijana će, međutim, morati da promeni svoje planove u vezi sa granicama distrikta kako bi se povinovala odluci suda.

Ključno je pitanje koliko je toga, posle odluke, preostalo od drugog odeljka federalnog Zakona o glasačkim pravima iz 1965, godina koji je služio za osujećivanje rasno diskriminatorskih izbornih praksi. On je otvorio vrata za mnoge afroamerikance da glasaju i smanjio stalne diskriminacije prilikom glasanja.

Liberalna sudija Elena Kagan je u izdvojenom mišljenju preostalih troje sudija ocenila da će „posledice verovatno biti dalekosežne i ozbiljne“.

Prema njenim rečima, nakon današnje odluke „odeljak dva ostaje skoro pa mrtvo slovo na papiru“.

Alito je u većinskom obrazloženju napisao da će taj odeljak sužava na slučajeve namerne diskriminacije – što je veoma visoko postavljen standard. 

Kagan je ocenila da savezne države sada mogu „bez pravnih posledica da sistematski razvodnjavaju glasačku moć građana koji pripadaju manjinama“.

Bela kuća pod kontrolom republikanskog predsednika Donalda Trampa pozdravila je odluku Vrhovnog suda kao „kompletnu i totalnu pobedu za američke glasače“ jer „boja kože ne može diktirati kojem kongresnom diskriktu pripadaš“. 

Opozicione demokrate su ocenile da je odluka „jeziva“ i da predstavlja još jedan u dugom nizu napada Donalda Trampa i konzervativnog suda na „fundamentalno pravo svakog američkog građanina da glasa“.
Tramp je prošle godine pokrenuo trku u izmenama kongresnih mapa širom SAD kako bi republikanci u novembru ove godine zadržali tanku većinu u Predstavničkom domu.