Parlament Severne Makedonje većinom glasova usvojio je izmene Zakona o vladi, prema koji će naredni parlamentarni ozbori biti poslednji sa prelaznom vladom za pripremu i sprovođenje izbora.
Za odloženo ukidanje takozvane „pržinske vlade“, koja se formira 100 dana pred izbore i u kojoj opozicija dobija ministre i zamenike ministara, glasalo je 70 poslanika u parlamentu sa 120 mesta, a 11 je bilo protiv, bez uzdržanih.
Predlog za ukidanje prelazne vlade branili su poslanici vladajuće koalicije, dok su poslanici najveće makedonske opozicione partije Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) bili protiv.
Prema rečima poslanika vladajuće većine, prelazna vlada je zastarelo rešenje, dok opozicija smatra da neće biti uslova za demokratske izbore ako se ona ukine.
„Prelazna vlada je bila ad hok rešenje za izlazak iz krize 2015. godine. Posle 11 godina, moramo pokazati da smo sposobni za fer izbore, bez veštačkih pržinih modela. Zakon donosimo zbog institucionalne stabilnosti u budućnosti, kako ne bismo ostali u pržinom lavirintu“, rekao je šef Poslaničke grupe vladajuje VMRO DPMNE Nikola Micevski.
Poslanica opozicione SDSM Jovanka Trenčevska podsetila da je tehnička vlada bila predložena samo za izbore 2016. godine, a 2018. godine, kako je rekla, na zahtev lidera VMRO-DPMNE Hristijana Mickoskog, tada u opoziciji, dogovoreno kroz konsultacije sa tadašnjim premierom Zoranom Zaevom da se izradi zakon kojim bi prelazna vlada važila do ulaska Severne Makedonije u Evropsku uniju.
Ovaj model tehničke vlade bio je proizvod Pržinskog sporazuma iz juna 2015. godine radi rešavanja tadašnje političke krize u Severnoj Makedoniji, koja je bila dodatno zaštrena nakon što je tadašnji lider opozicione SDSM počeo da pušta prisluškivane razgovore koje vlast tajno snimala.
Prema tom sporazumu, postignutim uz međunarodno posredovanje, tehnički premijer i tehnička vlada zadužena za sprovođenje izbora biraju se 100 dana pre izbora i opozicija dobija ministre za unutrašnje poslove i za rad i socijalnu politiku, kao i zamenike ministara u tri resora – za poljoprivredu, finansije i administraciju i informaciono društvo.
Iako je ovaj model bio zamišljen kao prelazni koncept samo za izbore 2016. godine, njegov vek trajanja je produžen kroz rešenje u Izbornom zakoniku i Zakonu o vladi leta 2018, kada je tadašnji llider tadašnje opzocione VMRO DPMNE povratkom „pržinske vlade“ uslovio glasanje za Državnu izbornu komisuju, koja je vlasti bila potreba za sprovođenje referenduma za ime države.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.