Naime, nova inicijativa za glasanje, kojom se birači pitaju treba li Kalifornija da postane nezavisna država, dobila je i zvanično odobrenje za prikupljanje potpisa. Ova ideja nije nova – to će biti najmanje treći pokušaj kalifornijskih secesionista da ostvare „Calexit“ i prikupe dovoljno potpisa kako bi inicijativa došla na glasački listić. Međutim, za uspeh će morati da prikupe 546.651 potpis, što nije lak zadatak, a rok za predaju potpisa ističe 22. jula.
Ako se potpisi prikupe na vreme, na glasačkom listiću u novembru 2028. biće postavljeno pitanje: „Treba li Kalifornija da napusti Sjedinjene Američke Države i postane slobodna i nezavisna država?“. Ako najmanje 50 odsto birača učestvuje, a 55 odsto njih glasa za, to bi bilo shvaćeno kao „izglasavanje nepoverenja Sjedinjenim Državama“ i „izražavanje volje naroda Kalifornije“ za nezavisnost.
Tramp je uspeo da osvoji manje od 40 odsto glasova u Kaliforniji koja je na kraju pripala Kamali Haris, njegovoj suparnici. Zategnuti odnosi između predsednika Trampa i kalifornijskih vlasti, predvođenih guvernerom Njusomom, snažno utiču na dinamiku odnosa između Kalifornije i Vašingtona.
S veličinom stanovništva koja odgovara Kanadi, kalifornijska privreda, da je samostalna, bila bi peta na svetu. Gubitak takvog privrednog entiteta bio bi ozbiljan udarac za Sjedinjene Države, zahtijevajući nove trgovinske sporazume i radne dozvole.
Ipak, stručnjaci za ustavno pravo upozoravaju da pristalice pokreta za otcepljenje ne treba previše da se uzbuđuju.
