Neuspeh reforme Svetske trgovinske organizacije može da košta svetski BDP deset odsto

Globalna ekonomija mogla bi da se smanji za oko deset odsto do sredine veka, ako reforma Svetske trgovinske organizacije (STO) ne bude uspešna, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju te međunarodne organizacije.  

STO nastoji da se reformiše u trenutku pojačanih globalnih pritisaka u oblastima geopolitike i industrijske politike, kao i uvođenja američkih carina.

U godišnjem izveštaju STO porede se tri alternative buduće trgovinske saradnje: pojačana saradnja, geopolitička fragmentacija i svet u kome je organizacija zamenjena mrežom bilateralnih i regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini, preneo je danas briselski portal Politiko.

Po scenariju pojačane saradnje, globalni bruto domaći proizvod (BDP) 2050. će biti 2,9 odsto veći nego danas, a izvoz će biti povećan za 18 odsto.

Međutim, u slučaju geopolitičke fragmentacije, svetski BDP će biti smanjen za 5,1 odsto a izvoz za 19 odsto.

Najgore će biti ako svetom budu dominirali bilateralni i regionalni sporazumi o slobodnoj trgovini a STO bude po strani, jer bi tada globalni BDP mogao da padne za 6,9 odsto a izvoz čak za 27 odsto, ocenila je Svetska trgovinska organizacija.

U izveštaju se navodi da je trenutni trgovinski sistem suočen sa najtežim poremećajima za 80 godina, a vodeći ekonomista STO Robert Stajger rekao je da ta organizacija radi u ekonomiji koja se sve više razlikuje od one čija je pravila trebalo da reguliše.

Iako se 72 odsto svetske trgovine i dalje odvija pod uslovima carina po principu najpovlašćenije nacije STO, taj udeo je pre dve godine bio 80 odsto, što ukazuje da je sistem pod pritiskom.

„STO ostaje važna snaga koja oblikuje svetsku trgovinu ali je ekonomija kojom upravlja sada daleko integrisanija, digitalna, multipolarna i složenija od one za koju su njena (STO) pravila osmišljena“, rekao je Stajger, preneo je Politiko.

Prema izveštaju, postoje četiri strukturna trenda koja vrše pritisak na globalni trgovinski sistem – promena u raspodeli ekonomske moći, sve veća uloga državne intervencije, promena prirode trgovine i geopolitika.

Članice STO međutim nisu uspele da se slože oko plana reforme organizacije na ministarskoj konferenciji u Kamerunu u martu a SAD su napore za dogovor o planu rada povezale sa produženjem globalne zabrane uvođenja carina na digitalne proizvode.

Prema izveštaju, usluge koje se digitalno isporučuju sada čine 55 odsto globalnog izvoza usluga i samo u 2025. su ubeležile rast od deset procenata.

Stajger je ukazao na rastuću ulogu usluga, digitalizacije i veštaške inteligencije u trgovini u svetu.

„Pravila o privatnosti, sajber bezbednosti i zaštiti potrošača služe opravdanim ciljevima. Međutim, kada se nacionalni pristupi razlikuju, to može da dovede do fragmentacije tržišta i natera kompanije da dupliraju procedure usklađivanja, lokalizuju podatke ili se snalaze u uslovina nekompatibilnih pravila u različitim jurisdikcijama i to na načine kojima okvir STO nije bio namenjen da upravlja“, rekao je Stajger.