Briselski institut: Evropska unija podržavala Vučića, a sad mora povratiti poverenje među Srbima

Evropska unija je bila u dosluhu i podržavala Aleksandra Vučića, a sad posle ubedljive izborne pobede Studentske liste mora povratiti poverenje u Srbiji i pomoći obnovu demokratije i vladavine zakona, ocenjuje briselski Centar za evropsku politiku (CEP).

Briselski institut smatra da, uprkos velikom razočaranju u Evropsku uniju (EU) zbog žmurenja na autokratsku Vučićevu vlast, mnogi građani u Srbiji vide budućnost u zbližavanju s Unijom, ali EU mora dokazati da delatno podržava obnovu demokratije u Srbiji.

Jer, podvlači u analizi CEP, „pred Studentskom listom sad stoji težak posao da se izborna pobeda pretvori u trajni preobražaj institucija“.

A to znači, navodi briselski centar, „da se razgradi spletena mreža klijentelističkih veza i demokratske ustanove obnove tako da jedna partijska kontrola ne biva zamenjena drugom“.

CEP dodaje da su čelnici EU „Ursula fon der Lajen i Antonio Košta iskazali spremnost da pruže podršku nužnim reformama“ u Srbiji.

Ali, napominje se u analizi, „pošto je dugo smatrano da je Evropska unija u dosluhu s Vučićem, EU sad mora da ponovo izgradi poverenje ljudi u Srbiji“.

„Pored pružanja tehničke pomoći, potrebno je da EU iskaže i simboličnu podršku… predsednica Evropske komisije treba da poseti Srbiju kad vlada u Beograd bude sastavljena“, stavio je do znanja briselski Centar za evropsku politiku.

Centar navodi da je Vučić „godinama lavirao između Moskve i Brisela, održavajući bliske veze s (predsednikom Rusije Vladimirom) Putinom i ujedno dobijajući podršku od vođa Evropske unije koji su često davali prednost transakcionoj ‘ja tebi, ti meni’ saradnji i navodnoj stabilnosti u odnosu na podnošenje računa o stanju demokratije“, podvlači se u analizi CEP.

„I zato tvrditi da je Vučić jednostavno proruski jeste“, ukazuje briselski centar,“ to da se oglušuje o činjenicu da su činioci u Evropskoj uniji dali politički legitimitet SNS režimu uprkos urušavanju demokratije“.

U tekstu se dodaje da je Vučić „uživao podršku visokih EU ličnosti, posebno iz Evropske narodne partije (EPP), čiji je SNS i dalje pridruženi član“.

I, kako ukazuje, „kad je Srbija 2021. već ocenjena kao ‘izborna autokratija’, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pohvalila Vučića za napredak u temeljnim reformama“.

„Šurovanje EU s Vučićem i stavovi Unije o nekim pitanjima, poput rudarenja litijuma, izazvali su veliko nezadovoljstvo u Srbiji i čak i među onim tradicionalno proevropskim sektorima i čini se ojačali osećanje da je važnije obezbediti zemlju iznutra, pa je to odmah dovelo do protesta“.

Briselski institut objašnjava da je „Srbija od dolaska na vlast SNS gurnuta u spiralu urušavanja demokratije, tako da je od liberalne demokratije postala izborna autokratija 2014.“.

„SNS je razvio klijentelističku mrežu nadzora, uspostavio kontrolu bezbednosnog sektora, zaoštrio pasku nad pravosuđem i sredstvima informisanja, ojačao politizaciju državne uprave i, skoncentrišući vlast u figuru Vučića, stopio veze između države, partije i vođe, pa je to dovelo do stvaranja duboko zarobljena države“, zaključuje u analizi briselski institut.