Od 2022. godine, dr Aviniš Redi proučava dugovečnost i savetuje svoje pacijente kako da organizuju svakodnevni život kako bi ostali u što boljem zdravstvenom stanju.
Pre nego dr Aviniš Redi započeo samostalno da edukuje ljude, više od godinu dana radio je s čuvenim lekarom i istraživačem medicine dugovečnosti, dr Piterom Atijom.
U julu 2024. godine Redi je pokrenuo svoju ordinaciju pod nazivom Elevated Medical, gde se, kako kaže za CNBC Make It, fokusira na to da “moji pacijenti osete podršku i da svakodnevno pratimo sve što smatram da treba pratiti.”
Redi svoj pristup medicini deli na četiri glavna segmenta:
- Medicina: laboratorijske analize i snimanja
- Vežbanje: povezivanje pacijenata sa ličnim trenerima
- Ishrana: saradnja s nutricionistima i praćenje unosa glukoze, kalorija i makronutrijenata
- Stil života: rad na poboljšanju stresa, sna, emocionalnog zdravlja i odnosa s drugima
Kao lekar za dugovečnost, Redi vodi računa da i sam živi u skladu sa savetima koje daje pacijentima. Evo šta je rekao o dugovečnosti u intervjuu za CNBCMakeIt.
„Dugovečnost ne mora da bude komplikovana“
Vežbanje delim u dve jednostavne grupe: 50% trening snage, 50% kardio. To za mene znači tri dana dizanja tegova u teretani i tri dana kardio treninga – na biciklu, traci za trčanje ili čemu god poželim.
Imam dodatni cilj da povećam svoj VO2 Max (makismalna količina kisonika koje telo može da primi tokom najintezivnijih treninga), jer istraživanja pokazuju da je direktno povezan s dugovečnošću i kvalitetnijim životom.
Od tri dana kardio treninga, dva dana radim niskointenzivne vežbe u trajanju od 45 minuta do sat vremena. Treći dan je visokointenzivni trening u intervalima: tri minuta intenzivnog napora, pa tri minuta odmora – i tako četiri do pet puta u ciklusu.
Šta radite za zdravlje mozga i mentalno zdravlje?
Zdravlje mozga mi je jako važno, jer mi je sama pomisao na demenciju i gubitak mentalne oštrine prilično zastrašujuća. Preporučio bih nekoliko suplemenata – omega-3 masne kiseline i B-vitamine: B12, B9 i B6.
Ali ono što ljudi često zaboravljaju jeste – vežbanje. Redovno vežbanje smanjuje rizik od demencije. Postoje i aktivnosti koje dodatno pomažu u prevenciji Parkinsonove bolesti i demencije, poput reket sportova – stonog tenisa. Oni razvijaju koordinaciju ruka-oko. Igram stoni tenis, piklbol i tenis.
Imam dvogodišnjeg sina, tako da nemam mnogo vremena, ali planiram da u budućnosti naučim da sviram neki instrument ili da učim novi jezik. To aktivira drugačije delove mozga i može dodatno pomoći u prevenciji kognitivnog propadanja.
Kakva je vaša socijalna forma i kako je održavate?
Kao lekar za dugovečnost, pacijenti često žele da optimizuju svaki aspekt života – posao, vežbanje, ishranu, san… A socijalne veze često ostaju po strani. Ali postoji jedno dugogodišnje Harvardovo istraživanje koje prati muškarce kroz generacije i pokazalo je da su najdugovečniji i najsrećniji oni sa snažnim društvenim vezama. Uvek mislim na to. Za mene to znači da svakog dana razgovaram s roditeljima, iako više ne živim blizu njih. Održavam kontakt i s prijateljima iz studentskih dana.
Mislim da je važno negovati te veze. Uz to, pridruživanje nekoj sportskoj zajednici, recimo košarkaškoj ligi, ne samo da održava fizičku aktivnost već i gradi društvene veze.
Imam starije pacijente koji, kad se povrede, kao prvi razlog zašto žele da se vrate na trening kažu: „Hoću ponovo da vidim svoje prijatelje s golfa” ili „Jedva čekam da se vratim u piklbol ligu.” To vas podseti da ni vežbanje ni dugovečnost ne moraju biti komplikovani.
Kako izgleda vaša svakodnevna ishrana i koje namirnice birate za dugovečnost?
U poslednjih nekoliko godina mnogo se pažnje posvećuje unosu proteina, i slažem se da su važni – ali meni nije problem da ih unesem dovoljno. Moja pažnja je više usmerena na unos povrća. To znači da gledam da jedem salatu za ručak i da za večeru dodam dodatno povrće na tanjir – jer tu najviše zaostajem.
Ljudi se često fokusiraju na ono u čemu su već dobri: „Dizem toliki teret, sad ću još više.“ A zapravo, najveći efekat po zdravlje dolazi kada radimo na svojim slabostima. Kod ishrane, važno je da prepoznamo gde smo najslabiji i tu napredujemo. Kod mene je to povrće. Takođe, jednom godišnje koristim kontinuirani merač glukoze tokom par nedelja, da bih video da li neka hrana izaziva nagle skokove šećera u krvi.
Naravno da želim dug život, ali još više mi je stalo da bude ispunjen iskustvima. Zato ne želim da budem opsednut samo jednom stvari. Ako pokušavate da živite savršeno, nećete imati sva iskustva koja želite. Cilj je pronaći ravnotežu i biti dosledan u snu, vežbanju, ishrani – bar kada ste kod kuće.
Dnevne navike lekara za dugovečnost
Evo kako dr Redi svakodnevno neguje zdrav, dug i ispunjen život:
- Za telo: Vežba šest dana nedeljno – pola vremena posvećuje treningu snage, pola kardio treningu.
- Za mozak: Redovno trenira, igra sportove s reketom (poput piklbola) i uzima omega-3 i B-vitamine.
- Za društveni život: Svakodnevno razgovara s roditeljima i održava kontakte s prijateljima s fakulteta.
- Za ishranu: Fokusira se na povećanje unosa povrća u svakodnevnim obrocima.
- Za inspiraciju: Čita knjige o životnim iskustvima i pamćenju, poput Die With Zero, kako bi stare dane dočekao bez žaljenja.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.