Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) saopštilo je danas, na Svetski dan roda, da najveća kolonija belih roda u Srbiji, koja je i jedna od najvećih u Evropi, nastavlja da raste na nedovršenom objektu pored auto-puta u Novom Sadu i ove godine broji 75 aktivnih gnezda.
Na ostacima betonskog objekta pored auto-puta u Novom Sadu juče je završeno snimanje i kartiranje kolonije belih roda (Ciconia ciconia), tokom kojeg je utvrđeno prisustvo čak 75 aktivnihgnezda, navedeno je u saopštenju.
Kako je istaknuto, ovaj nesvakidašnji prirodni fenomen predstavlja najveću koloniju belih roda u Srbiji i jednu od najvećih ikada zabeleženih u Evropi.
Prema dostupnim podacima, veća je samo kolonija u gradu Alfaro na severu Španije, gde je zabeleženo oko 120 gnezda.
Podseća se da se razvoj novosadske kolonije prati od 2014. godine kada je na betonskoj konstrukciji nedovršene zgrade pronađeno prvo gnezdo.
Od tada broj roda neprestano raste, pretvarajući ovu neobičnu građevinu u jedinstveno utočište za jednu od najprepoznatljivijih ptica Srbije, saopštili su iz DZPPS.
Očekuje se da će od kraja juna do sredine jula koloniju napustiti gotovo 300 mladunaca, koji ovde stasavaju pred svoje prvo veliko putovanje ka zimovalištima u podsaharskoj Africi.
Dužina selidbenog puta koji rode pređu je oko 12.000 kilometara u jednom smeru.
Dok to dugo i iscrpno putovanje traje, rode bivaju izložene raznim opasnostima, pa često i stradaju.
Ugrožene su usled gubitka povoljnih vlažnih i travnih staništa, krivolova, te sudara i kratkih spojeva sa električnim vodovima.
Naročito su ugrožene mlade rode koje se ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost.
Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi.
Samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati na mesto izleganja nakon tri godine.
„Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu. To nas još više obavezuje da se ova kolonija očuva kao velika prirodna vrednost“, poručio je predstavnik DZPPS Uroš Stojiljković.
Uspeh ove kolonije, navedeno je, ima i drugu stranu.
Rode koje se gnezde na obodu Novog Sada značajan deo hrane pronalaze na gradskoj deponiji, ali i na ostacima nekadašnjih vlažnih staništa duž Dunava.
Ritovi, bare i plavne livade, koji su vekovima bili njihova prirodna hranilišta, danas su uglavnom nestali pod pritiskom urbanizacije i intenzivnog korišćenja prostora.
Iz DZPPS su ukazali da kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva malo prirodnih staništa koja su joj preostala.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.