Na današnji dan 27. jun

1954 – U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu.

1693 – Džon Danton (John Dunton) objavio je u Londonu prvi ženski časopis, „Lejdis Merkuri“.

1743 – U „ratu za austrijsko nasledje“ britanski kralj Džordž II (George) porazio je Francuze kod Detingena, kao poslednji vladar Velike Britanije koji je lično predvodio trupe u bici.

1801 – Britanske i turske trupe porazile su Francuze i zauzele Kairo.

1838 – Rodjen je indijski pisac Bankim Čandra Čaterdži (Chandra Chatterjee), prvi značajniji autor koji je pisao na bengalskom jeziku („Kapalkundala“, „Mrinalini“, „Radjani“).

1844 – Džozef Smit (Joseph Smith), američki verski reformator i osnivač Mormonske crkve, linčovan je u zatvoru u državi Ilionis.

1846 – Rodjen je irski političar Čarls Stjuart Parnel (Charles Stewart Parnell), lider nacionalnog pokreta i jedan od osnivača irske Lige za zemlju.

1905 – Pobunjeni ruski mornari preuzeli su krstaricu „Potemkin“ u Crnom moru. To je bio prvi masovni izliv nezadovoljstva u ruskoj carskoj armiji tokom revolucije 1905-07.

1908 – U Crnoj Gori je završeno sudjenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića („bombaška afera“). Od 52 optužena, četvorica su osudjena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.

1932 – U Sijamu (Tajland) je, nakon državnog udara, proglašen ustav i uspostavljena ustavna monarhija.

1943 – Američki avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali grčku prestonicu Atinu koja je bila pod nemačkom okupacijom.

1944 – Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele francuski grad Šerbur, važnu luku na Lamanšu.

1946 – Ministri spoljnih poslova SSSR-a, SAD, Velike Britanije i Francuske odlučili su da Grčkoj pripadnu Dodekaneska ostrva, uključujući Rodos, koja su bila pod italijanskom upravom do kapitulacije Italije 1943, a potom pod nemačkom okupacijom do 1945. Odluka je potvrdjena mirovnim ugovorom u Parizu 10. februara 1947.

1950 – U FNR Jugoslaviji donet je Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom „samoupravnog modela“, po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog.

1954 – U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu.

1976 – Palestinski teroristi su u Grčkoj oteli avion „Er Fransa“ sa 246 putnika i 12 članova posade i prinudili posadu da ga odveze u Entebe (Uganda). Taoci su oslobodjeni akcijom izraelskih komandosa 4. jula.

1976 – General Antonio Ramaljo Janeš (Ramalho Eanes) izabran je za predsednika Portugala na prvim predsedničkim izborima posle poluvekovne fašističke diktature Antonija de Oliveire Salazara (Antonio).

1986 – Medjunarodni sud u Hagu presudio je da su SAD prekršile medjunarodno pravo pomažući pobunjenike u Nikaragvi.

1989 – Umro je Džuls Alfred Ejer (Jules, Ayer), jedan od najpoznatijih i najuticajnijih engleskih filozofa novijeg doba („Jezik, istina i logika“, „Problem saznanja“, „Pojam osobe“).

1990 – Gradjanski rat u Nikaragvi okončan je ceremonijalnom predajom oružja kontrarevolucionarnog pokreta Kontras predsednici Violeti Barios de Čamoro (Violeta Barrios, Chamorro).

1991 – Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela je granične prelaze prema Italiji, Madjarskoj i Austriji, nakon čega je došlo do šestodnevnog rata sa jedinicama slovenačke teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo je 49 ljudi, medju kojima najviše regruta JNA.

1993 – SAD su sa 23 krstareće rakete „tomahavk“ bombardovale sedište iračke obaveštajne službe u Bagdadu.

1997 – Predsednik Tadžikistana Imomali Rahmonov i vodja islamista Said Abdulo Nuri potpisali su mirovni ugovor o okončanju četvorogodišnjeg gradjanskog rata u toj bivšoj sovjetskoj republici.

1997 – Na konferenciji u Briselu predstavnici 95 zemalja saglasili su se da se zabrani upotreba nagaznih mina.

1999 – U cilju okončanja sedmogodišnjeg nasilja tokom kojeg je ubijeno oko 100.000 ljudi, alžirska vlada je, na inicijativu predsednika Abdelaziza Buteflika, odobrila nacrt zakona o amnestiji muslimanskih ekstremista.

1999 – U 80. godini umro je bivši lider grčke vojne hunte Georgos Papadopulos. Tokom vladavine hunte 1967-74. hiljade Grka su bile hapšene i mučene.

2000 – Na sastanku u glavnom gradu Poljske predstavnici 106 zemalja usvojili su Varšavsku deklaraciju o perspektivama razvoja demokratskog poretka u svetu. Konferencija je održana na inicijativu Poljske i SAD, a poziv nije upućen Kini, Burmi, Iraku, SRJ i nekim drugim zemljama, u kojima se, prema oceni organizatora, ne poštuju ljudska prava. SRJ je pristupila Varšavskoj deklaraciju 2001. posle pada režima Slobodana Miloševića.

2000 – Ujedinjene nacije su objavile da je sida usmrtila 19 miliona ljudi u svetu, i procenile da će od te bolesti umreti polovina tinejdžera najsiromašnijih afričkih zemalja.

2001 – Više od milion ljudi okupilo se da čuje govor pape Jovana Pavla II na kraju njegove petodnevne posete.

2002. – Umro je basista legendarne britanske rok grupe „The Who“ Džon Entvistl (John Entwistle).

2004 – Za predsednika Srbije izabran je lider Demokratske stranke (DS) Boris Tadić. Novi predsednički mandat osvojio je ponovo 3. februara 2008. godine.

2007 – Gordon Braun zamenio je Tonija Blera na funkciji premijera Velike Britanije.

2008 – Za mandatara nove srpske vlade imenovan je Mirko Cvetković, ekonomista, član Demokratske stranke.

2011 – Medjunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje libijskog lidera Moamera Gadafija, njegovog sina Saifa al Islama i šefa obaveštajne službe Abdulaha al Senusija zbog optužbi za zločine protiv čovečnosti.

2013 – Kevin Rad je ponovo postao premijer Australije, zamenivši na toj funkciju Džuliju Džilard, koja je tri godine ranije premijersko mesto preuzela od Rada.

2014 – Savet Evropske unije predložio je bivšeg luksemburškog premijera Žan-Klod Junkera za novog predsednika Evropske komisije; U Briselu je potpisan Sporazum o pridruživanju Evropskoj uniji Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

2017 – Holandski apelacioni sud presudio je da je holandska vlada delimično odgovorna za smrt oko 300 bošnjačkih muškaraca koje su ubile snage bosanskih Srba 1995. godine u Srebrenici.

2023 – Planeta Zemlja je 2022. godine izgubila 4,1 miliona hektara tropske netaknute šume, što je površina Holandije ili Švajcarske, objavio je Svetski institut za resurse (World Resources Institute- WRI).