Cvejić: „Kontrolu novca EU obavljaće jedinica u Ministarstvu finansija“

Slobodan Cvejić je to rekao komentarišući Zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, koji je predložila Vlada. Prema njegovim rečima, reč je o instrumentu koji se koristi tek kada država ispuni sve uslove i služi da Evropska unija pomaže regione koji zaostaju u razvoju, i u razvijenijim članicama EU. Cvejić je naveo da Srbija zaostaje kao celina, a ne samo pojedini regioni.

Pozvao se na podatke Eurostata o regionalnom bruto domaćem proizvodu izraženom u procentima proseka Evropske unije iz 2020. godine i rekao da je Beograd 2018. bio na 73%, Vojvodina na 39%, Šumadija i Zapadna Srbija na 26%, a Južna i Istočna Srbija na 27%. Prema podacima iz 2024. godine, kako je naveo, Beograd je na 87%, Vojvodina na 47%, Šumadija i Zapadna Srbija na 33%, a Južna i Istočna Srbija na 38%. Dodao je da je od 2018. do 2024. Beograd porastao za 14 procentnih poena, a Vojvodina za 8. U nastavku je rekao da Beograd ima više nego duplo veću „paritetnu snagu” za građane nego Šumadija i Zapadna Srbija ili Južna i Istočna Srbija. Kao primer je naveo da su u Beogradu visoke cene stanarina, računa u restoranima i kafićima i drugih usluga.

Cvejić je rekao i da su instrumenti i novac koji stižu iz EU izazov za nove modele korupcije. Prema njegovim rečima, Telo za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU namenjenih fondovima kohezione politike je unutrašnja jedinica u Ministarstvu nadležnom za poslove finansija, odnosno u Ministarstvu Siniše Malog. On je naveo da zakonom nije definisano ko kontroliše tog kontrolora i ocenio da je takvo rešenje „kao da ste ostavili kozu da čuva kupus”. Cvejić je zaključio da bi to mogao da bude novi izvor korupcije i da bi sredstva mogla da završavaju u Beogradu, gde bi neko mogao da pije skupo vino ili jede skup biftek.