Na samitu Evropska unija-Zapadni Balkan srpska stolica je prazna, a demonstrativno odsustvo predstavnika Srbije može se pripisati kako politici predsednika Aleksandra Vučića i rastućem podozrenju zemalja EU prema njegovoj politici, tako i evropskom ignorisanju geopolitičke realnosti, piše danas dnevnik Berliner cajtung (Berliner Zeitung).
Nemački dnevnik piše da je odluka Srbije da ne učestvuje na samitu direktna posledica prethodne odluke Saveta EU za opšte poslove da Srbiji ponovo uskrati otvaranje klastera tri u pregovorima sa EU, što bi bio simboličan korak s obzirom da pregovori Beograda i Brisela praktično već četiri godine stagniraju.
„Razlozi za tu blokadu su višestruki i odražavaju rastuće nepoverenje prestonica EU prema vlastima u Beogradu. Prema informacijama koje je dansko predsedavanje EU poslalo Beogradu, u međuvremenu se i Nemačka pozicionirala protiv otvaranja klastera. Među skepticima su uz to baltičke države, Švedska, Finska, kao i susedne države Hrvatska i Bugarska“, piše Berliner cajtung.
Beograd, piše dnevnik, to doživljava kao uvredu i kao politički signal da se ignorišu reforme koje su u Srbiji sprovedene. List prenosi reči analitičara Slobodana Zečevića, direktora beogradskog Instituta za evropske studije, da je Vučić bojkotom samita izrazio nezadovoljstvo tretmanom Srbije, i da Srbija ispunjava ono što se od nje traži, ali ne može da otvori klaster tri.
Međutim, u navedenim zemljama EU se stvari procenjuju malo drugačije i Savet EU je nedvosmisleno podsetio Srbiju da brzina približavanja zavisi od napretka u dve oblasti – u oblasti vladavine prava i i u normalizacioji odnosa sa Kosovom. „Upravo u te dve oblasti mnoge članice vide znatne deficite“, piše Beliner cajtung.
Jedan od odlučujućih faktora za blokiranje otvaranja klastera je, nastavlja dnevnik, i manjak volje u Srbiji da svoju spoljnu politiku uskladi sa EU i da Rusiji uvede sankcije. Berliner cajtung piše i da masovni protesti koji u Srbiji traju duže od godinu dana, napetosti u medijskom sektoru i prigovori potkopavanja demokratskih institucija pothranjuju sumnju da Srbija zaista želi reforme.
Sa druge strane, Brisel ignoriše „centralnu geopolitičku realnost“, a to je da „Zapadni Balkan nije moguće stabilizovati bez Srbije, a još manje protiv Srbije“, piše dnevnik.
POVEZANE VESTI:
Beliner cajtung ocenjuje da su bez konstruktivnog uvezivanja Beograda nezamislivi održivi mirovni poredak i ekonomska integracija na Balkanu, imajući u vidu i uticaj Beograda na Republiku srpsku i na srpsku manjinu na Kosovu, kao i na Crnu Goru. „Srbija koja bi okrenula leđa EU bila bi politička katastrofa za Evropu“, ocenjuje Berliner cajtung.
„Time što kontinuirano frustrira najvažniju zemlju u regionu, EU postiže upravo suprotno od onog što navodno želi da postigne“, piše dnevnik.
„Umesto da izvozi stabilnost, Brisel svojom neodlučnošću seje podozrenje i stvara opasan vakuum vlasti. Akteri poput Kine ciljano koriste tu evropsku slabost. Prazna stolica je zato više od protesta jedne zemlje. To je zloslutno predskazanje propasti jedne politike, koja rizikuje da joj geopolitički rivali oduzmu sopstveno dvorište“, ocenjuje Berliner cajtung.
List dodaje da i Vučić igra opasnu igru, i da sa jedna strane u Srbiji želi da demonstrira snagu i suverenitet, a sa druge ruzikuje da Srbiju još više izoluje.
„Njegove reči zahvale upućene predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, Antoniju Košti i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu delovale su kao pokušaj da zabije klin između onih koji ga navodno podržavaju i grupe kritičara. Pitanje je da li će takva strategija uroditi plodom“, zaključuje dnevnik.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.