EU: Presuda kritičaru kineske vlasti u Hongkongu je politički motivisana

Evropska unija je ocenila da je politički motivisana današnja presuda suda u Hongkongu, u Kini, prodemokratskom aktivisti i kritičaru kineske vlasti, vlasniku medija i britanskom državljaninu Džimiju Laiju (78) i traži da ga kineske vlasti smesta oslobode.

Proglašen je krivim za „dosluh sa stranim silama“ kome zbog toga preti kazna doživotnog zatvora po posebnom Zakonu Hongkonga o državnoj bezbednosti.

Taj zakon kojeg je 2000. godine nametnuo Peking, kriminalizuje zahteve za secesiju, subverziju, terorizam i dosluh, dajući široka ovlašćenja za suzbijanje neslaganja s vlastima. To dovodi do hapšenja, zatvaranja novinskih kuća i raspuštanja građanskih grupa, iako zvaničnici tvrde da to donosi stabilnost i investicije. Dodatna uredba iz 2024. godine je proširila ta krivična dela.

Služba EU za spoljne poslove (EEAS) je ocenila da je „suđenje politički motivisano“ i da je ono „pokazatelj erozije demokratije i osnovnih sloboda u Hongkongu od uvođenja Zakona o nacionalnoj bezbednosti 2020. godine“.

EEAS ukazuje da je „istorijski uspeh Hongkonga kao međunarodnog poslovnog centra ukorenjen u vladavini prava“ i da suđenja na osnovu Zakona o državnoj bezbednosti kao što je porces proziv Laija „dalje podrivaju poverenje u hongkonški pravni sistem koji je kamen-temeljac privlačnosti te Specijalne administrativne oblasti“ Kine.

Služba EU podseća da je Epl Dejli (Apple Daily) nezavisni list koj je Lai osnovao, bio primoran da se zatvori u junu 2021. godine, i naglašava da su „slobodni i nezavisni mediji vitalni za otporna društva i za osiguranje odgovornosti vlade“.

EEAS je ponovila poziv Kini i Specijalnog administrativnoj oblasti Hongkonga da poštuju svoje međunarodne pravne obaveze o očuvanju osnovnih prava i sloboda, kao što stoji u Međunarodnom sporazumu o građanskim i političkim pravima čiji potpisnik je i Hongkong, kao i u Kinesko-britanskoj zajedničkoj deklaraciji iz 1984. izdatoj u okviru Ujedinjenih nacija.

Lai je u zatvoru od decembra 2020. godine podom masovnih protesta protiv kineske vlasti u Honkgongu godinu dana ranije, a kazna koja može biti doživotna, a očekuje se da će biti izrečena početkom iduće godine, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). 

Sud je utvrdio da je Lai svoje sada ugašene novine „Epl Dejli“ koristio kao deo „šireg napora da lobira kod stranih vlada da uvedu sankcije Hongkongu i Kini“.

Grupe za ljudska prava su suđenje nazvale „surovom sudskom farsom“ i da Zakon o državnoj bezbednosti služi gušenju neslaganja s vlastima.

Sudija Ester Toh je rekla da „nema sumnje“ da je Džimi Lai „gajio mržnju“ prema Narodnoj Republici Kini (NRK) navodeći njegove „konstantne pozive SAD da pod izgovorom da pomažu narodu Hongkonga, pomognu rušenje vlasti NRK“.

Kada je Lai svedočio u novembru, negirao je sve optužbe rekavši da nikada nije koristio svoje strane kontakte da bi uticao na politiku drugih država prema Hongkongu.

Upitan o svom sastanku sa tadašnjim potpredsednikom SAD Majkom Pensom, Lai je rekao da nije ništa tražio od njega već da je na Pensova pitanja odgovarao šta se događalo u Hong Kongu.

Takođe je bio saslušan o svom sastanku sa tadašnjim državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom. Rekao je da je od Pompea tražio „ne da nešto uradi, već da nešto kaže, da izrazi podršku Hongkongu“.

Lai, jedan od najžešćih kritičara kineske države, bio je ključna figura u prodemokratskim protestima koji su zahvatili Hong Kong 2019. godine. Peking je uvođenjem Zakona o državnoj bezbednosti odgovorio na te višemesečne demonstracije koje su povremeno prerastale u sukobe s policijom.

Zakon je donet bez konsultacija sa zakonodavnom skupštinom Hong Konga i dao je vlastima široka ovlašćenja da optužuju i zatvaraju ljude koje smatraju pretnjom po gradski red i zakon ili stabilnost vlade.

Lai je optužen za kršenje Zakona o državnoj bezbednosti zbog svoje uloge u protestima, a zbog delovanja svog tabloida Epl Dejli, koji je postao nosilac prodemokratskog pokreta.

Današnjom presudom Lai je proglašen krivim i za „objavljivanje pobunjeničkog materijala“ u svom „Epl Dejliju“ i to po posebnom zakonu iz kolonijalnog doba britanske vladavine Hongongom.

Džimijev sin Sebastijan je novinarima u Londonu rekao da Vlada Velike Britanije mora učini više da bi pomogla oslobađanje njegovog oca, a njenog državljanina, i da to oslobađanje bude „preduslov za bliže odnose sa Kinom“.

Velika Britanija je presudu ocenila kao „politički motivisan progon“ Laija, rekavši da je on „meta… zbog mirnog ostvarivanja svog prava na slobodu izražavanja“.

„Velika Britanija je više puta pozivala na ukidanje Zakona o državnoj bezbednosti i na prekid krivičnog gonjenja svih pojedinaca optuženih po njemu“, saopštila je Kancelarija Vlade za spoljne poslove.

„Kineska vlast zlostavlja Džimija Laija s ciljem da ućutka sve koji se usude da kritikuju Komunističku partiju Kine“, rekla je Ilejn Pirson, direktorka za Aziju u organizaciji Human Rights Watch koja traži i pritisak drugih država za njegovo oslobađanje smesta.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Guo Đakun je na kritike „određenih zemalja“ rekao da „Kina izražava duboko nezadovoljstvo i čvrsto protivljenje drskoj kleveti i blaćenju pravosudnog sistema u Hongkongu“.

Zapadne vlade, uključujući Veliku Britaniju i SAD, godinama zajtevaju oslobađanje Laija što Peking i Hong Kong odbijaju.

Predsednik SAD Donald Tramp je ranije obećao da će „učiniti sve da spase“ Laija, dok je premijer Velike Britanije Kir Starmer rekao da je njegovo oslobađanje „prioritet“.

Vlasti Hong Konga tvrde da je vladavina prava netaknuta, ali kritičari ukazuju na stotine demonstranata i aktivista koji su zatvoreni po Zakonu o državnoj bezbednosti (NSL) i na skoro stopostotnu stopu osuđujućih presuda od maja ove godine.

Grupe za ljudska prava i Laijeva deca kažu da se njegovo zdravlje veoma pogoršalo u samici gde ga drže i njegov sin Sebastijan je ranije rekao za BBC da se telo njegovog oca „raspada“, te će, „s obzirom na njegove godine i s obzirom na njegovo zdravlje.., umreti u zatvoru“.

Vlada Hongkonga je kritikovana i zbog zabrane stranim advokatima da bez njene prethodne dozvole rade na slučajevima „društvene bezbednosti“, te je tako Laiju uskraćena pomoć advokata iz Velike Britanije.