Ministar Glamočić: „Mleko ispravno, krivične prijave protiv onih koji šire dezinformacije“

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić rekao je danas da je kontrola mleka u mlekarama pokazala da je ispravno i da nije tačno da se proizvodi od mleka u prahu, a da će protiv onih koji šire dezinformacije biti podnete krivčne prijave.

On je, na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, na kojem je podneo Informacuju o radu Ministarstva u periodu između 1. jula do 30. septembra, rekao da su u mlekarama pronađene samo sitne greške.

Glamočić je rekao da je zbog dezinformacija o nekvalitetnom mleku smanjena potrošnja tog proizvoda za 20 odsto i apelovao na građane da je povećaju, da ga proizvođači ne bi prosipali.

U Evropi, prema njegovim rečima, pada cena mleka jer ima viškova, a u Srbiju je za 11 meseci ove godine uvezeno 29 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.

„Srbija ima najveće podsticaje za mleko u svetu, farmeri su svesni da je kriza. Zalažem se da, ako cena mora da se spusti zbog viškova, to bude na teret i mlekara i proizvođača“, rekao je Glamočić.

Dodao je da je ove godine uvezeno 37.000 tona mleka, što je koštalo 115 miliona evra, a izvezeno 48.000 tona za 88 miliona evra, kao i da uvoz ne može da se zabrani, jer bi time bio zabranen i izvoz.

Glamočić je rekao da su uzorci mleka slati u laboratoriju u Austriju i da nije potrvrđeno da ima falsifikata, niti da se pravi od mleka u prahu, što je ranije pokazala navodno sporna analiza u laboratoriji Analab.

On je u detaljnoj Informaciji o radu, nakon što se izvinio što ranije nije prisustvovao sednicama Odbora zbog unapred dogovorenih obaveza, izneo šta je sve Ministarstvo uradilo i koje je sajmove posetio i razgovore u svetu obavio radi proširivanja saradnje.

Naveo je da je bilo grešaka u radu Ministarstva i da je kasnila isplata subvencija, ali i da je do sada isplaćeno 96 odsto, a da se obrađuju i zaostali zahtevi kod pojedinačnih poljoprivrednika, zbog problema sa dokumentacijom.

„Bilo je propusta u radu Ministarstva, zato je smenjen direktor Uprave za agrarna plaćanja. Naredne godine i akcija suzbijanja ambrozije mora početi ranije. Mlečni proizvodi sa palminim uljem će od 1. janura 2026. biti u originalnom pakovanju, a ne obeleženi nalepnicom“, naveo je Glamoić, sumirajući rezultate rada Ministarstva.

Ministar kaže da je pre nekoliko dana razgovarao sa proizvođačima mleka koji su, kako je rekao, „čestiti domaćini koji su razumeli da je država uradila ono što je mogla“.

Istakao je da se i on zalaže za formiranje fonda za intervencije na tržištu, kada dođe do poremećaja i pada cena, ali je upitao kome bi se uzeo taj deo novca, jer za sada za to nema „prostora“ u budžetu.

Doprinos poljoprivrede rastu bruto domaćeg proizvoda je, prema njegovim rečima, 3,6 odsto, a izdvajanja iz budžeta za podsticaje su duplo veća, 7,2 odsto.

Dodao je da i EU smanjuje ulaganja i da je pre 20-30 godina pola budžeta odvajano za poljoprivredu, sada 30 odsto, a najavljuje se da će se smanjiti na 15 odsto.

On nije odgovorio na pitanja Slobodana Ilića (Mi snaga naroda -prof.dr Branimir Nestorović) kada će meso biti obeleženo u trgovini odakle potiče, kao i „veštački“ med, vino i rakija, da li je tačno da će subvencije po hektaru morati da se pravdaju računima za ulaganja u objekte ili mehanizaciju, kao i zašto Bezbednosno-informativna agencija (BIA) privodi poljoprivrednike i dok ih saslušava u mobilne telefone ugrađuje špijunski softver kako bi ih prisluškivala, jer je sednica posle više od dva sata prekinuta zbog obaveza nekih člnova odbora, ali je usvojena Informacija o radu.

Ministaj je naveo da kao nosilac javne funkcije mora da trpi kritike i „pljuvanja“ i da mu nije stalo do fotelje kao i da nije mogao da uradi sve u poljoprivredi za sedam meseci (koliko je ranije bio savetnik predsednika države), niti za sedam meseci koliko je ministar.

Na primedbu Miroslava Aleksića (Nrodni pokret Srbije) da je Informaciju o radu sačinio tako što je opisao sva putovanja i šta je na njima radio, kao da je „turistički radnik“, Glamočić je odgovorio pozivom da mu se Aleksić pridruži kada, na primer, dve noći putuje u Ukrajinu da razgovara o izvozu mineralnog đubriva koga Srbija sada više izvozi nego što uvozi.

Aleksić je rekao su rezultati Glamočićeve politike u poljoprivredi takvi da poljoprivredna škola u Aleksandrovcu nije upisala nijednog učenika, jer mladi u poljoprivredi ne vide perspektivu.

„Za 13 godina vlasti Srpske napredne stranke promenilo se sedam ministara poljoprivrede i svaki je imao svoju priču, a poljoprivreda je danas na ivici ambisa“, rekao je Aleksić.

Dodao je da su sve grane poljoprivrede u problemu, voćarstvo zbog mraza, ratarstvo zbog suše, proizvođači mleka zbog niske otkupne cene, pa da je rast u toj proizvodnji ove godine samo 1,7 odsto veći nego godinu dana ranije.

Aleksić je rekao da je danas u Srbiji 120.000 gazdinstava manje nego pre deset godina, da je većina poljoprivrednika starija od 60 godina, a da mladi „beže glavom bez obzira od poljoprivrede jer ne vide perspektivu“.

Upitao je Glamočića da li misli da poljoprivrednici nemaju prioritetnih poslova nego da blokairaju ulice i istakao da to čine – „od muke“.

„Ministarstvo poljoprivrede nema strategiju, posle protesta donosi ad-hok mere. Za poljoprivredu je iz republičkog budžeta neophodno izdvojiti deset odsto jer je deset godina stagnirala. Za stabilnost države neophodna je proizvodnja hrane“, rekao je Aleksić i istakao da Ministarstvo treba da razbije monopole na tržištu.