Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) saopštio je danas da je partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Evropskom investicionom bankom (EIB) u okviru projekta „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ uspostavio novi model za finansiranje zelenih investicija.
Taj model, uz obezbeđena sopstvena sredstva korisnika i bespovratna sredstva donatora, uključuje i posebno prilagođene, povoljnije kredite komercijalnih banaka.
Cilj većeg uključivanja banaka u finansiranje zelenih projekata privatnog i javnog sektora je ubrzanje zelene tranzicije u Srbiji.
POVEZANE VESTI:
„Ministarstvo podržava inicijative koje podstiču zelenu tranziciju i sprovođenje Zelene agende, uvodeći savremene standarde u oblast zaštite životne sredine. Saradnja sa UNDP-em i Evropskom investicionom bankom pokazuje da je moguće obezbediti održiv model finansiranja zelenih investicija za privredu i tako ubrzati zelenu tranziciju u Srbiji. Ovakvi programi ne samo da podstiču ulaganja u savremene tehnologije, već pomažu domaćoj privredi da uvede evropske i svetske ekološke standarde, što je i naš strateški cilj“, rekla je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.
Šef sektora za saradnju pri Ambasadi Švajcarske Ričard Koli smatra da zelena tranzicija može značajno da napreduje uz aktivno uključivanje privatnog sektora i komercijalnih banaka.
„Ponosni smo što, u partnerstvu sa bankama koje su učestvovale na javnom pozivu, podržavamo prvih šest zelenih investicija. Ovaj model udruženog finansiranja ima zanimljiv potencijal da ubrza sprovođenje održivih i dugoročno isplativih rešenja širom Srbije“, rekao je on.
Šef regionalnog centra EIB-a za Zapadni BalkanDamjan Sorel je kazao da je kroz partnersku inicijativu razvijen pristup koji pomaže u prepoznavanju i pripremi projekata sa potencijalom za finansiranje iz više izvora.
Kroz novi model biće finansirano šest novih zelenih projekata javnih i privatnih preduzeća, koji doprinose smanjenju emisija sa efektom staklene bašte i zagađenja vazduha, efikasnijem korišćenju resursa i jačanju klimatske otpornosti lokalnih zajednica.
„Uključivanje bankarskog sektora u model udruženog finansiranja omogućava proširenje oblasti koje su isplative za zelene investicije. Partnerske banke su već ranije prepoznale ulaganja u energetsku efikasnost kao isplativa, a sada su spremne da podrže i druge vrste ulaganja, poput modernizacije proizvodnih procesa i sistema grejanja i hlađenja, izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda i drugih vrsta otpada, koja značajno doprinose očuvanju životne sredine i dobrobiti građana“, rekoa je stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji Jakup Beriš.
„Ozelenjavanjem“ poslovanja kompanije u Srbiji takođe ispunjavaju i obavezu da se usklade sa domaćim i evropskim propisima o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i zaštiti životne sredine, kao što su integrisana kontrola i prevencija zagađenja (IPPC), mehanizam za prekogranično oporezivanje ugljenika pri uvozu u EU (CBAM) i primena najsavremenijih tehnologija i praksi za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu (BAT).
Jedan od šest podržanih projekata je prva elektrana u Srbiji na geotermalnu vodu niske temperature koju razvija Mlino-Mont iz Bogatića. Zahvaljujući udruženom finansiranju Mlekara Šabac energetski optimizuje proizvodnju mleka kroz saradnju sa susednim biogasnim postrojenjem, čime smanjuje potrošnju energije, vode i hemikalija, a kompanija Bobi Stef iz Sevojna prelazi na održiviji model proizvodnje prozora i vrata korišćenjem biomase i toplotnih pumpi.
U Kovinu, preduzeće „CHAMPICOMP“ modernizuje proizvodnju komposta za pečurke i prelazi na efikasniji i ekološki prihvatljiviji sistem zagrevanja, JKP Vodovod Kruševac „ozelenjava“ vodosnabdevanje uvođenjem solarne energije i energetski efikasnog automatskog sistema za dehidrataciju mulja, a Repol iz Valjeva povećava kapacitete reciklaže industrijskog plastičnog otpada uvođenjem energetski efikasne opreme.
Na taj način nastavlja se podrška zelenim investicijama u Srbiji, zahvaljujući kojoj je od 2022. godine omogućeno sprovođenje 94 zelena projekta ukupne vrednosti 56,4 miliona dolara, uz sufinansiranje u iznosu od 6,9 miliona dolara koje su obezbedile Evropska unija i vlade Švajcarske, Švedske i Srbije.
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.