CMG: Ivona Lađevac – Kineska ekonomija u 2025. i predviđanja za 2026. godinu

Kineska ekonomija je tokom 2025. godine nastavila da zauzima centralno mesto u globalnim ekonomskim kretanjima, uprkos brojim izazovima u međunarodnom okruženju, ocenila je zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu Ivona Lađevac, prenosi Kineska medijska grupa (CMG).

„Kao druga najveća ekonomija sveta, Kina se istovremeno suočava sa unutrašnjim strukturnim pritiscima i spoljnim trgovinskim i tehnološkim ograničenjima. Ipak, podaci iz 2025. godine ukazuju na relativnu stabilnost i sposobnost privrede da očuva rast zahvaljujući snažnom izvozu, tehnološkom razvoju i državnim merama podrške“, navodi Lađevac.

Ona je istakla da je u prvih devet meseci kineska ekonomija zabeležila rast BDP-a iznad pet odsto i na taj način ispunila cilj postavljen za ovu godinu.

„Najveći doprinos došao je iz industrijske proizvodnje, snažnog izvoznog sektora i kontinuiranog razvoja visokotehnoloških oblasti. Posebno su se istakle industrije električnih vozila, nove generacije industrijskih robota, naprednih materijala i digitalnih platformi. Ove grane ne samo da jačaju ulogu Kine kao globalnog tehnološkog takmaca, već podupiru i njenu strategiju dugoročne ekonomske modernizacije“.

Kako se navodi, mišljenje ekonomista je da ostvareni značajni rezultati koji su potvrdili sposobnost kineske privrede da se prilagodi spoljnim pritiscima, uključujući trgovinske tenzije  i ograničen pristup nekim naprednim tehnologijama.

Međutim, i pored ostvarenih rezultata, na unutrašnjem planu i dalje postoje izazovi koji zahtevaju pažljiv pristup. Najpre, neophodno je podstaći potrošače na potrošnju kako bi se ostvario rast u maloprodaji i uslužnom sektoru kao glavnim osloncima ekonomskog rasta u jednoj velikoj ekonomiji, kao što je kineska, smatra Lađevac.

Prema njenoj oceni, neophodno je naći rešenje i za sektor nekretnina.

„Primetan je dalji pad investicija u nekretnine, kao i činjenica da se veliki broj kompanija u ovom sektoru bori sa visokim dugovima i nedostatkom likvidnosti. Neminovno, pad tržišta nekretnina uticao je na građevinski sektor, bankarska potraživanja i poverenje potrošača i na taj način stvorio efekat lančane reakcije koji se odrazio na celokupnu privredu. Međutim, budući da je Kina, kao odgovorna država,  preduzela  mere neophodne za stabilizaciju sektora, uključujući finansijsku podršku i restrukturiranje dugova, u 2026. se očekuju znaci oporavka“.

Ona je navela da je tokom 2025. godine vlada Kine sprovodila kombinaciju fiskalnih i monetarnih mera kako bi ublažila pritiske i podstakla ekonomski rast, kao i da su, u tom smislu, povećana javna ulaganja u infrastrukturu, tehnološki razvoj i obnovljive izvore energije.

Lađevac je navela da je „dodatno naglašena podrška privatnom sektoru, posebno u oblastima proizvodnje i inovacija“.

Kada je reč o monetarnoj politici, ona je ostala fleksibilna, sa ciljem održavanja likvidnosti i povoljnijih uslova finansiranja kako bi se ojačala investiciona aktivnost, dodala je.

Zamenica direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu ocenila je da predviđanja za 2026. godinu daju razlog za oprezni optimizam.

„Međunarodne finansijske institucije očekuju da će rast kineskog BDP-a iznositi između 4,4 i 4,8 procenata. Iako to predstavlja blago usporavanje u odnosu na 2025, Kina će i dalje ostati jedna od najdinamičnijih velikih ekonomija sveta. Očekuje se da će vlada i dalje postavljati cilj ‘oko pet odsto’, zadržavajući strategiju balansiranja između stabilnosti i reformi“.

Stručnjaci predviđaju, kako se dodaje, da će Peking u 2026. zadržati proaktivnu fiskalnu politiku, uz povećana ulaganja u projekte koji mogu brzo pokrenuti potrošnju, kao i u dugoročne razvojne oblasti poput zelene energije, biotehnologije i digitalnih industrija. Monetarna politika bi mogla biti dodatno prilagođena kako bi se smanjili troškovi zaduživanja i podstakle nove investicije.

„Međutim, neki izazovi će i dalje ostati. Jedan od  dugoročnih rizika po produktivnost i domaću potrošnju predstavlja demografski pad, koji sa sobom nosi smanjenje radno sposobne populacije“, istakla je Lađevac.

Kao ključna nepoznanica ostaje pitanje nekretnina— hoće li se sektor stabilizovati ili dodatno usporiti privredu?  Dodatno, geopolitičke napetosti, posebno one vezane za trgovinske odnose sa SAD i pojedinim evropskim državama, takođe mogu uticati na izvoz i tehnološke tokove.

Uprkos svemu, kako je istakla, Kina ulazi u 2026. godinu sa snažnim industrijskim kapacitetima, ambicioznim tehnološkim planovima i sposobnošću brze mobilizacije državnih resursa.

„Doslednim sprovođenjem strukturnih reformi, kineska ekonomija može održati stabilan razvoj i očuvati vodeću ulogu u globalnim ekonomskim trendovima“, ocenila Ivona Lađevac.