Zavisnost od automobila: Navika koja može imati ozbiljne posledice

Iako se vožnja automobila često smatra praktičnim i neizostavnim delom svakodnevnog života, nova istraživanja ukazuju na njen nepovoljan uticaj.

U savremenom društvu i dalje postoji izvesna stigma kada ljudi u tridesetim godinama ne voze automobil. Dok je takav fenomen relativno čest u urbanim sredinama zbog ograničenih parking kapaciteta i dobro razvijenog javnog prevoza, u manjim gradovima i ruralnim područjima takva situacija često izaziva zaprepašćenje.

Nova studija Britanske fondacije za socijalno tržište (SMF), zasnovana na podacima lokalnog Ministarstva saobraćaja, otkriva značajnu vezu između zavisnosti od automobila i osećaja usamljenosti, posebno u ruralnim područjima, piše Independent.

Zavisnost od automobila dovodi do usamljenosti

„Naša analiza pokazuje statistički značajnu vezu između zavisnosti od automobila i usamljenosti, koja se povećava za čak pet odsto na svakih 20 odsto smanjenja zadovoljstva javnim prevozom i aktivnim vidovima prevoza. Nedostatak alternativa automobilu doprinosi rastu osećaja izolacije“, kaže SMF.

Iako korelacija ne mora nužno da podrazumeva uzročnost, nije iznenađujuće što je vožnja automobila često izvor stresa. Automobili izoluju ljude jer ih odvajaju jedne od drugih, stvarajući osećaj usamljenosti i takmičenja sa drugim vozačima umesto osećaja zajedništva, prenosi Net.hr.

Prema studiji kompanije Aviva iz 2023. godine, više od trećine vozača doživljava anksioznost za volanom, a skoro polovina kaže da to utiče na njihovu sposobnost vožnje.

Neke studije pokazuju da vožnja na duge staze izaziva fiziološki stres koji povećava nivo hormona stresa kortizola. Nasuprot tome, biciklisti su znatno manje izloženi stresu.

Aktivni oblici, poput hodanja ili vožnje bicikla, omogućavaju ljudima da bolje uspostave kontakte, što pozitivno utiče na samopouzdanje i poboljšava raspoloženje, prema jednoj studiji.

Studija iz 2019. godine pokazala je da samo 20 minuta provedenih u prirodnom okruženju značajno smanjuje nivo hormona stresa.

Javni prevoz nudi značajnu prednost u vidu mogućnosti za društvene interakcije. Prema studiji objavljenoj 2024. godine u časopisu „The Journal of Positive Psychology“, čak i kratka i površna komunikacija sa strancima, poput osmeha ili brzog razgovora, može smanjiti osećaj usamljenosti.

Korišćenje javnog prevoza takođe doprinosi osećaju zajedništva, jer putnici zajedno doživljavaju situacije poput kašnjenja ili zagušenja.

Pored toga, aktivni oblici prevoza, poput hodanja i vožnje bicikla, stimulišu oslobađanje endorfina, hormona sreće koji smanjuju anksioznost i podstiču opuštanje.

Ove aktivnosti doprinose ne samo mentalnom zdravlju, već i fizičkoj kondiciji. Nasuprot tome, vožnja automobila ne samo da vas udaljava od drugih ljudi, već može i podstaći agresivno ponašanje na putu.

Prema podacima iz 2023. godine, agresivna vožnja izazvala je hiljade saobraćajnih nesreća i stotine smrtnih slučajeva u Velikoj Britaniji.

„U savremenom društvu prenaglašavamo nezavisnost, često zaboravljajući koliko je važno da pripadamo zajednici. Ponekad je traženje pomoći od drugih najbolji način za jačanje međuljudskih veza i osećaja pripadnosti“, zaključuje novinarka Helen Kofi.