Oko 2.300 vojnika iz Severne Koreje poginulo je boreći se za Rusiju protiv Ukrajine, pokazuje istraga Bi-Bi-Sija (BBC) zasnovana na satelitskim snimcima i zvaničnim fotografijama novog spomenika u Pjongjangu.
Juna 2024. godine, Severna Koreja potpisala je uzajamni odbrambeni pakt sa Rusijom.
Dva meseca kasnije, Ukrajina je pokrenula iznenadni upad u Kursk i zauzela više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske pogranične teritorije.
Taj sporazum bi mogao da bude razlog zašto su vojnici iz Severne Koreje prevashodno bili poslati u Kursk, umesto na druge linije fronta na ukrajinskim teritorijama, kaže Kim Džin Mu, bivši stručni saradnik pri državnom Korejskom institutu za analizu odbrane.
Na nedavnom otkrivanju spomenika poginulim severnokorejskim vojnicima, vođa Kim Džong Un odao je poštu palim borcima.
Veruje se da je u zamenu za slanje vojnika, Pjongjang dobio hranu, novac i pomoć u tehnologiji iz Moskve.
Režim, koji mnoge informacije drži kao tajnu, nikad nije javno objavio broj poginulih u operaciji u Kursku, za koji Rusija tvrdi da ga je do kraja povratila.
Novi spomenik, međutim, prvi put nudi opipljive pokazatelje o kojem broju je reč.
U oktobru 2025. godine, Kim Džong Un naredio je izgradnju muzeja u distriktu Hvasong u Pjongjangu u čast vojnika poginulih u rusko-ukrajinskom ratu.
Radovi su započeli u gustoj šumovitoj oblasti istog meseca, prema analizi satelitskih snimaka koje je obezbedio Planet Lebs, američka kompanija za obradu slika.
Otkriven 26. aprila, Memorijalni muzej borbenih podviga u inostranim vojnim operacijama želi da dočara „neprikosnovenu hrabrost“ vojnika Severne Koreje tokom njihovog angažovanja za „oslobađanje Kurske oblasti“, prema državnoj novinskoj agenciji KCNA.
Spomenik se sastoji od dva spomen-zida duga 30 metara u koja su ugravirana imena, zgrade i groblja.
Analiza BBC, koja je obuhvatila više slika pokazuje da je svaki zid podeljen na oko 14 odeljaka, razdvojenih sivim kamenim linijama na vrhu.
Imena su ugravirana u devet od tih segmenata, a svaki ima16 kolona, prema računici BBC, na osnovu razdaljine između kolona.
U jednoj koloni upisano je osam imena poginulih vojnika, pokazuju uvećane fotografije istočnog zida.
Sa 16 kolona i devet odeljaka, to se svodi na 1.152 imena na svakom zidu, što je ukupno 2.304 imena na oba zida.
Tačan broj ne može da bude određen zbog nedostatka slika visoke rezolucije, ali procena BBC je blizu procene Nacionalne obaveštajne službe Južne Koreje.
U septembru 2025, ta obaveštajna služba je saopštila da je poginulo oko 2.000 vojnika iz Severne Koreje, a da ih je još 2.700 ranjeno.
Do februara ove godine, južnokorejska služba je saopštila da je oko 6.000 od 11.000 vojnika poslatih u Rusiju ubijeno ili ranjeno.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.