Aktivisti i novinari u zemljama Zapadnog Balkana su tokom protekle godine bili izloženi povećanim pritiscima, stigmatizaciji i fizičkim napadima, a finansijska stabilnost organizacija civilnog društva je ugrožena širom regiona, navodi se u danas objavljenom izveštaju Balkanske mreže za razvoj civilnog društva.
Mreža je istakla da to pokazuje da su demokratske vrednosti direktno ugrožene, pozivajući da građanski prostor postane ključni deo procesa pristupanja Evropskoj uniji.
„Građanski prostor je sve više obeležen strahom, samocenzurom, uznemiravanjem i odsustvom efikasne zaštite za aktiviste, novinare i aktere civilnog društva. Rodno zasnovano nasilje i ciljano onlajn uznemiravanje, posebno nad ženama, dodatno doprinose nebezbednom i neprijateljskom okruženju“, saopštila je Mreža.
Na Zapadnom Balkanu je tokom protekle godine primećen zabrinjavajući trend pogoršanja prostora za građansko delovanje, navodi se u posebnom poglavlju posvećenom ovom regionu u okviru šireg izveštaja Evropskog civilnog foruma.
„Zapadni Balkan možda formalno garantuje građanske slobode, ali realnost postaje sve više neprijateljska za one koji kritički govore. Organizacije civilnog društva suočavaju se sa rastućim pritiskom, stigmom i nesigurnošću. Ovo je jasan znak upozorenja da građanski prostor mora postati ključni deo procesa pristupanja EU, a ne sekundarno pitanje“, saopštila je ta mreža.
U saopštenju se podseća da je, prema izveštaju međunarodne istraživačke platforme Civicus Monitor, građanski prostor najlošije ocenjen u Srbiji, kao „potisnut“, u BiH kao „opstruiran“, a u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu kao „sužen“.
Mreža ističe da su nezavisne organizacije civilnog društva i mediji izloženi strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP), selektivnim inspekcijama, nadzoru, policijskim racijama i ograničenjima i zastrašivanju povezanim sa protestima i javnim okupljanjima.
„U Srbiji su dokumentovane racije bez naloga u prostorijama istaknutih organizacija pod izgovorom finansijskih revizija, dok su se u Severnoj Makedoniji novinari sočavali sa zastrašivanjem i fizičkim napadima, a u Albaniji sa javnim pritiskom i ciljanim napadima“, navodi se u saopštenju i dodaje da usled izostanka odgovornosti ovakve aktivnosti stvaraju „zastrašujući efekat na kritičke glasove“.
Dodaje se da je obustava međunarodne pomoći USAID-a poremetila ključne programe i primorala organizacije da smanje aktivnosti.
„Javno finansiranje ostaje oskudno, netransparentno i često politički kontrolisano. Ova dinamika je otkrila veliko oslanjanje na međunarodne donatore, što se dodatno koristi za podsticanje narativa ‘stranih agenata’ i diskreditaciju nezavisnih aktera“, ocenila je Mreža.
Iako ustavni okviri garantuju slobodu udruživanja, Mreža navodi da se u praksi uvode restriktivni zakoni, a kao primer se navodi zakon o „stranim agentima“ u Republici Srpskoj.
Učešće u donošenju odluka postaje sve više proceduralno, konsultacije su svedene na formalnosti sa ograničenim uticajem civilnog društva na rezultate politike.
„Ovaj pregled situacije na Zapadnom Balkanu je jasan signal da su demokratske vrednosti direktno ugrožene. Umesto partnerstva između organizacija civilnog društva i vlada, vidimo povećanu kontrolu i stigmatizaciju onih koji rade na demokratiji, borbi protiv korupcije, zaštiti životne sredine i ljudskim pravima“, navodi se u saopštenju.
Među ključnim preporukama u izveštaju su jača zaštita osnovnih sloboda, značajno učešće civilnog društva u donošenju odluka i održivija podrška nezavisnim organizacijama civilnog društva.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.