Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ranije kategorično odbijao ideju promene Ustava, sada najavljuje takav potez, navodeći da „postoje zakonski načini da se borimo, makar nas naterali da menjamo Ustav“.
Iako Vučić nije precizirao kakve promene ima u planu, nagađanja se kreću od ukidanja preambule o Kosovu i Metohiji, preko gašenja profesionalizma u pravosuđu i dovođenja partijskih kadrova, do ukidanja državnih univerziteta i promene izbornih pravila. Spekuliše se i o mogućnosti uvođenja kancelarskog sistema, gde bi se predsednik birao u parlamentu umesto direktnim izborima, što bi ukinulo instituciju predsednika Republike. Sve ove opcije dolaze u susret isteku Vučićevog drugog predsedničkog mandata 2027. godine.
Međutim, promena Ustava nije jednostavan proces. Zahteva dvotrećinsku većinu u Skupštini, koju aktuelna vlast trenutno nema. Čak i ako bi se obezbedila podrška u parlamentu, konačnu reč bi dali građani na referendumu. U kontekstu opadajućeg rejtinga i „oslobođenih“ građana, mnogi smatraju da Vučić na referendumu ne bi mogao da obezbedi potrebnu većinu.
Analitičari ocenjuju da ovakva najava predstavlja više politički signal nego pravnu realnost. Vidno je to kao testiranje terena, pritisak na javnost i opoziciju, pokušaj skretanja pažnje sa nerešenih problema, ali i upozorenje pravosuđu. Vučićevo obrazloženje o „stranom faktoru“ koji je „razorio“ sudstvo tumači se kao želja za apsolutnom poslušnošću pravosuđa.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.