Gubici na berzi izazivaju strah od trgovinskog rata i njegovog uticaja na evropske ekonomije.
Trgovinska politika Donalda Trampa, predsednika Sjedinjenih Američkih Država, izazvala je značajne poremećaje u globalnoj ekonomiji, donoseći ekonomske i političke izazove na globalnom nivou, uključujući Srbiju. Uvođenje tarifa na uvoz proizvoda, kao deo protekcionističke strategije, otvorilo je pitanja o stabilnosti trgovinskih odnosa i posledicama na međunarodna tržišta, prenosi REUC.eu, digitalni magazin.
Administracija Donalda Trampa primenila je carinske stope od 10% do čak 25% na niz proizvoda, uključujući automobile, industrijsku opremu i potrošačke proizvode. Srbija se našla među najpogođenijim zemljama, sa stopom od 37% na određene proizvode, što značajno utiče na konkurentnost srpskih izvoznika na američkom tržištu. Ove tarife takođe imaju implikacije na odnose SAD-a sa glavnim trgovinskim partnerima, poput Evropske unije i Kine.
Uvođenje tarifa izazvalo je dramatične reakcije na globalnim finansijskim tržištima:
- Američke berze: Dow Jones i S&P 500 beleže značajne gubitke, dok je Nasdaq zabeležio pad od preko 20%, ulazeći u „bear market“ teritoriju. Američke berze izgubile su više od 5 triliona dolara vrednosti u samo nekoliko dana, što je ekvivalent godišnjem BDP-u Španije i Francuske zajedno.
- Azijska tržišta: Hongkonški Hang Seng indeks zabeležio je najveći pad od 1997. godine, sa gubitkom od 13.74% u jednom danu. Japanski Nikkei indeks pao je za 2.8%, dok su tržišta u Južnoj Koreji, Tajvanu i Australiji takođe pretrpela značajne gubitke.
- Evropske berze: Nemački DAX indeks i francuski CAC 40 pali su za 8.9% i 6.8%, dok je britanski FTSE 100 zabeležio pad od 5.7%. Ovi gubici izazivaju strah od trgovinskog rata i njegovog uticaja na evropske ekonomije.
Mišljenja stručnjaka
Stručnjaci za berzu ističu da su trenutni problemi na tržištima ozbiljni, ali ne nužno nerešivi:
- Volatilnost: Analitičari upozoravaju da je povećana volatilnost na berzama rezultat nesigurnosti izazvane trgovinskim politikama. Ipak, smatraju da tržišta imaju kapacitet za oporavak, posebno uz koordinisane međunarodne napore.
- Dugoročni efekti: Prema mišljenju ekonomskih stratega, dugoročni efekti tarifa mogu dovesti do restrukturiranja globalnih trgovinskih tokova, što bi moglo stabilizovati tržišta, ali uz značajne troškove za pojedine sektore.
- Investitorsko poverenje: Stručnjaci naglašavaju da je poverenje investitora ključno za oporavak berzi. Ukoliko se ne postigne dogovor između glavnih trgovinskih partnera, tržišta bi mogla ostati pod pritiskom.
Uticaj na Srbiju
Srbiju, Trampove tarife predstavljaju izazov kako za izvoznike, tako i za širu ekonomsku stabilnost. Rast troškova izvoza ka tržištu SAD smanjuje profitabilnost domaćih preduzeća, dok poremećaji u globalnim trgovinskim tokovima posredno utiču na rast inflacije i cene proizvoda na domaćem tržištu. Ove promene takođe komplikuju odnose sa glavnim trgovinskim partnerima, poput Evropske unije.
Globalne tenzije
Kina, kao glavni konkurent SAD-a, uvela je kontramere u vidu 34% tarifa na američke proizvode i ograničenja izvoza ključnih minerala, čime dodatno eskalira trgovinski konflikt. Evropska unija se priprema za pregovore, ali je istovremeno spremna da brani svoje interese. Ostale zemlje, poput Vijetnama, takođe su na meti povećanih tarifa, koje dostižu i do 46%.
Ova situacija predstavlja prekretnicu u globalnoj trgovinskoj politici, sa dalekosežnim posledicama po finansijska tržišta, ekonomije i političke odnose. Srbija, suočena sa specifičnim izazovima, kako stručnjaci tvrde, mora pažljivo pratiti situaciju kako bi se prilagodila promenama i očuvala stabilnost u sve složenijem globalnom ekonomskom okruženju.
