Resorni odbor Srbija centra za energetiku i rudarstvo navodi da je na putevima u Srbiji sve veći broj električnih automobila i da se širom Beograda i na autoputevima nalazi veliki broj punjača, uglavnom u tržnim centrima, javnim garažama i na benzinskim stanicama. Prema saopštenju, ti punjači su u vlasništvu pravnog lica koje nema licencu za prodaju električne energije. SRCE tvrdi da bi korisnik javno dostupnog punjača trebalo da dobije fiskalni račun na kojem su precizno iskazani kupljeni kilovatčasovi. U saopštenju se odbacuje obračun po trajanju punjenja na punjaču određene snage, uz poređenje sa kupovinom goriva za klasičan automobil, gde se na računu iskazuje količina u litrima.
SRCE navodi i da se na ovaj način, po njihovom stavu, krši Zakon o zaštiti potrošača, koji kupcu garantuje pravo na detaljnu specifikaciju kupljene robe ili primljene usluge. U tekstu se navodi i pretpostavka da je vlasnik punjača uspostavio ugovorne odnose sa svim svojim „domaćinima“ uređaja. Resorni odbor Srbija centra pita AERS da li je ikada izdala licencu za snabdevanje električnom energijom krajnjih kupaca, korisnika električnih vozila, kompanijama koje to rade u Srbiji, uz tvrdnju da među tim licencama nema pravnog lica koje prodaje struju preko instaliranih punjača za električna vozila. Od EPS-a SRCE traži objašnjenje po kojim zakonima, propisima i tarifnim stavovima izdaje račune vlasnicima punjača.
Ministarstvo rudarstva i energetike SRCE pita zašto je dozvoljeno obavljanje tih poslova bez pravnog uređenja, kada će to biti regulisano, ko vrši kontrolu nad kompanijama koje prodaju električnu energiju bez potrebnih licenci i na koji način bi mogla da se nadoknadi moguća šteta po državu.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.