Ironija nije promakla: danas, kada je zakonodavne planove britanske vlade predstavio ni manje ni više nego sam kralj Čarls Treći, premijer Kir Starmer se bori da ostane na vlasti uprkos rastućeg nezadovoljstva čak i unutar svoje Laburističke stranke.
Tradicionalnu pompu i raskoš povezane s državnim otvaranjem godišnjeg zasedanja Parlamenta zasenile su političke intrige, posebno sve veće spekulacije da ministar zdravstva Ves Striting planira da napusti Starmerovu vladu i pokrene kandidaturu za lidera već sutra, u četvrtak.
Više od petine poslanika Laburističke stranke u Donjem domu parlamenta tražilo je od osporenog premijera da odredi rok za svoj odlazak. Neki niži zvaničnici su napustili Vladu u znak protesta, ali niko još nije direktno izazvao Starmera.
Ministar Striting koji najavljuje pretenziju na mesto premijera i za koga je odavno poznato da gaji tu ambiciju, sastao se danas sa Starmerom, ali ni jedan od njih nije izneo šta je tada rečeno, dok je Starmerov kabinet tvrdio da ministar ima punu podršku premijera.
Starmerov premijerski mandat je ugrožen ogromnim gubicima koje su laburisti pretrpeli na lokalnim i regionalnim izborima prošle nedelje. Ako bi se ti rezultati ponovili na poslaničkim izborima koji moraju da se održe do 2029. godine, stranka bi bila ubedljivo svrgnuta sa vlasti.
Laburisti su gubili glasove i od desničarske antiimigrantske Reformske stranke Ujedinjenog Kraljevstva i levičarske Zelene stranke, kao i od nacionalističkih stranaka u Škotskoj i Velsu.
Laburisti su obezbedili ubedljivu pobedu na izborima 2024. godine svrgnuvši konzervativce sa vlasti posle 14 godina, ali od tada je popularnost stranke opala i Starmer snosi veliki deo krivice.
Razlozi uključuju niz političkih pogrešnih koraka, britansku ekonomiju u problemima, uočeni nedostatak vizije kod premijera i pitanja u vezi sa njegovim prosuđivanjem.
Starmerov izbor Pitera Mandelsona za ambasadora Velike Britanije u Vašingtonu, uprkos vezama sa osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epštajnom, nastavlja da ga proganja.
Starmer koji insistira da nema nameru da se povuče, ima svoje pristalice unutar stranke. Više od 100 poslanika potpisalo je pismo u kojem se navodi da „nije vreme“ za takmičenje za liderstvo.
„Trebalo bi da ga pustimo da nastavi da radi svoj posao, jer je on ozbiljan političar i ovo su veoma, veoma ozbiljna vremena“, rekla je za Skaj njuz ministarka za Severnu Irsku Hilari Ben.
U govoru poslanicima u kojem je izložen Vladin zakonodavni program za narednih godinu dana, koji je napisala sama Vlada, kralj je rekao da će ekonomska, energetska i državna bezbednost Velike Britanije biti stavljene na probu dok se nosi s posledicama ratova u Iranu i Ukrajini.
Planirane mere uključuju kontrolu troškova života, jačanje veza sa Evropskom unijom i olakšavanje izgradnje nove energetske infrastrukture.
Obećavajući i akciju protiv antisemitizma posle niza napada na jevrejsku zajednicu poslednjih meseci, kralj Čarls je rekao da će vlada „braniti britanske vrednosti“ pristojnosti i tolerancije.
Kralj koji je od Bakingemske palate do obližnjeg Parlamenta stigao u kočiji s konjima, takođe je rekao da će Vlada „braniti britanske vrednosti pristojnosti, tolerancije i poštovanja različitosti pod našom zajedničkom zastavom“ i da će biti preduzete hitne mere za suzbijanje antisemitizma.
Živo pitanje je da li će Starmer biti tu da sprovede mere iz kraljevog govora i, čak i ako ostane na funkciji, da li će imati podršku da progura svoje predloge.
Kraljev govor spaja istorijsku moć i veličinu Velike Britanije sa stvarnošću savremenog Ujedinjenog Kraljevstva, zemlje srednje veličine sa nedovoljno finansiranom vojskom, rastućim dugom i opadajućim međunarodnim uticajem.
Kraljev govor je centralna tačka dana ceremonije i tradicije od 1852. godine, sa elementima programa koji datiraju iz 16. veka. Državno otvaranje Parlamenta koristi pažljivo koreografisanu pompu kako bi se predstavila evolucija Velike Britanije od apsolutne monarhije do parlamentarne demokratije gde je stvarna vlast u rukama izabranog Donjeg doma Parlamenta.
Tokom govora koji je održao sedeći pored kraljice Kamile, kralj imao carsku državnu krunu i državničku odoru.
Kada su seli, zvaničnik Doma lordova po imenu „Crni Štap“, nazvan po štapu od ebanovine koji ceremonijalno nosi, otišao je u Donji dom da pozove poslanike. Vrata sale Donjeg doma zalupljena su „Crnom Štapu“ u lice kako bi simbolizovala nezavisnost sale od monarhije, i nisu otvorena dok „Crni Štap“ nije kucao tri puta.
Kada su se članovi Donjeg doma nagurali u salu Doma lordova, kralj je održao govor.
Po što je govor pročitan, kraljevski par je otišao, a dva doma Parlamenta počinju višednevnu debatu o njegovom sadržaju.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.