Lideri Evropske unije usvojili su zaključke sa sinoćnjeg samita u Briselu, potvrđujući kontinuiranu podršku zemljama Zapadnog Balkana u reformama na putu ka članstvu. Naglašeno je da je proces proširenja zasnovan na zaslugama i da je reverzibilan, ali i da je „budućnost Zapadnog Balkana u EU“.
Iako su se lideri složili oko niza pitanja, uključujući Bliski istok, odbranu i bezbednost, te migracije, nije postignut dogovor o novom paketu sankcija Rusiji, prvenstveno zbog protivljenja Slovačke. Izjava o Ukrajini podržana je od strane 26 od 27 članica, pozivajući na povećanje vojne i finansijske pomoći Kijevu (30,6 milijardi evra ove godine) i podržavajući njen put ka članstvu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Ukrajina ispunila uslove za otvaranje prvog klastera u pristupnim pregovorima.
U vezi sa Gazom, Evropski savet je osudio tešku humanitarnu situaciju i pozvao na hitan prekid vatre, bezuslovno oslobađanje talaca i potpuno ukidanje blokade Gaze radi dostave pomoći. Takođe je „primljeno k znanju“ da postoje indicije o kršenju ljudskih prava Izraela u Gazi.
Kada je reč o odbrani i bezbednosti, zaključci ističu potrebu da Evropa postane suverenija i odgovornija za sopstvenu odbranu, uz značajno povećanje izdvajanja i dalju integraciju evropskog odbrambenog tržišta. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta naglasio je potrebu za zajedničkim evropskim odbrambenim sistemom.
Na kraju, Evropski savet je podržao predlog da Bugarska uvede evro 1. januara 2026. godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.