Ziđin zatražio zelenu dozvolu za istraživanje do 2028. u zoni Čukaru Peki

Kineska kompanija Ziđin majning (Zijin Mining) predala je resornom ministarstvu zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat primenjenih i detaljnih geoloških istraživanja bakra, zlata i prateće rudne mineralizacije na prostoru eksploatacionog polja i zaštitnog prostora ležišta Čukaru Peki, planiran za period od 2025. do 2028. godine,.

Zahtev je izradio Dvoper doo Beograd, a reč je o nastavku višegodišnjih istraživanja na jednom od najznačajnijih rudnih ležišta u Srbiji, sa ciljem detaljnijeg sagledavanja geološkog potencijala nalazišta, objavio je danas  portal eKapija. .

Dosadašnja istraživanja potvrdila su značajne rezerve bakra i zlata, ali su ukazala i na potrebu dodatnog istraživanja pojedinih, posebno dubljih zona ležišta.

Istražni prostor nalazi se oko šest kilometara južno od Bora, na teritoriji Bora i Zaječara, u okolini sela Brestovac, Slatina i Metovnica. Površina eksploatacionog polja iznosi 16,66 kvadratnih kilometara, dok zaštitni prostor obuhvata dodatnih 11,01 kvadratni kilometar.

Projekat je zasnovan na ranije izrađenom planu Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor, kojim je predviđena izgradnja podzemne istražne infrastrukture radi bržeg i neposrednog pristupa ležištu „Čukaru Peki – Donja zona“.

Planirani radovi su prema ovom planu pobuhvatali izgradnju šest istražnih okana, jednog niskopa, kao i mreže etažnih i veznih hodnika, kako bi bio omogućen pristup mineralizovanim zonama i preciznije definisanje rudnih tela.

Međutim, realizaciju dosadašnjih radova pratili su, kako je navedeno u Zahtevu, ozbiljni geološki problemi i veliki prilivi podzemnih voda. Najveće poteškoće zabeležene su na oknu L4, gde je priliv vode od oko 500 kubnih metara na sat značajno usporio i praktično onemogućio nastavak radova.

Zbog čestih prekida i dodatnih injektiranja, nakon tri godine izrade ostvareno je nešto više od polovine planirane dužine okna, pa usled neizvesnosti nastavka radova na ovom oknu ono neće biti obuhvaćeno novim projektom istraživanja.

Kako je ranije objavljeno, u donjoj zoni rudnika Čukaru Peki leži 16 miliona bakra i 333 tone zlata, a vrednost eksploatacije ovih rezervi procenjena je na 3,8 mllijardi dolara.

(beta/cmg)