Od ekspanzije do stagnacije: Analiza EY otkriva usporavanje srpske privrede u 2025.

Nakon solidne ekonomske ekspanzije u prvoj polovini 2024. godine, Srbija je krajem 2024. i početkom 2025. zabeležila značajno usporavanje privrednog rasta, navodi se u najnovijem izveštaju „Makroekonomski puls“ konsultantske kuće EY.

Republički zavod za statistiku procenjuje međugodišnji rast BDP-a od samo 2% u prvom kvartalu 2025. godine, što je pad u odnosu na 3,9% ostvarenih u celoj 2024. godini i 3,3% u drugoj polovini iste godine.

Potrošnja domaćinstava ostaje glavni pokretač rasta, porastavši za 4,2% u 2024. godini, uglavnom zahvaljujući rastu zarada i penzija. Međutim, ova pojačana potrošnja istovremeno dovodi do povećanja uvoza robe široke potrošnje.

Investicije, drugi ključni faktor rasta, takođe beleže pad. Godišnja stopa rasta investicija pala je na svega 1% u četvrtom kvartalu 2024., u poređenju sa stopama od 8-9% u 2023. i većem delu 2024. godine. Stručnjaci EY-a ukazuju na zastoj javnih investicija od kraja 2024. godine, što povezuju sa masovnim protestima koji su započeti nakon incidenta na železničkoj stanici u Novom Sadu. Usporava i stopa rasta stanogradnje, dok je vrednost dozvola za saobraćajnu infrastrukturu pala za čak 25% od novembra 2024. do januara 2025.

Neto izvoz ima sve negativniji efekat na privredni rast. Izvoz stagnira zbog slabe spoljne tražnje na EU tržištima i pada konkurentnosti izvoznika, delimično ublaženog rastom izvoza u Kinu.

Geopolitička situacija, uključujući sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i intenzivirani trgovinski konflikti sa visokim carinama američke administracije, dodatno opterećuju ekonomiju. Kao posledica se javljaju inflatorni pritisci od kraja 2024. godine, što smanjuje prostor centralnim bankama za snižavanje kamatnih stopa.

Privredni rast ključnih trgovinskih partnera Srbije u EU ostaje skroman, sa stagnacijom u Nemačkoj i Italiji tokom 2024. godine i slabim izgledima za 2025. godinu.

EY očekuje da će se ekonomska aktivnost u Srbiji u 2025. godini usporiti na 3,2%, što je niže od ranije prognoziranih 3,8%. Glavni razlozi su slabiji rast EU, viša globalna i lokalna inflacija, masovni protesti koji utiču na javne investicije i potrošnju, kao i nepovoljni vremenski uslovi koji su se odrazili na poljoprivrednu proizvodnju i energetiku.