Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević rekao je na događaju u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ da taj dan služi da institucija Poverenika pošalje jasnu poruku da Srbija zna svoj put, da je imala veoma veliki broj koraka koje je učinila na prepoznavanju tih problema i da se sada na potpuno drugačiji način govori o homofobiji.
Ocenio je da je stanje u Srbiji u toj oblasti „donekle dobro“, kao i da postoji još mnogo koraka koje moraju načiniti i društvo i institucija Poverenika.
Prema njegovim rečima, pozitivan je broj ispunjenosti preporuka koje ta institucija daje drugim institucijama u Srbiji, ali je taj procenat „donekle manji“ u oblasti LGBTIQ+ zajednice.
Ukazao je i da evropske, odnosno pre svega naše vrednosti – garantuju poštovanje dostojanstva svakog građanina Srbije i mogućnosti da se svaki građanin oseća dostojanstveno, u skladu sa onim što garantuje i Ustav Srbije.
Govoreći o pritužbama LBGTIQ+ zajednice, Antonijević je kazao da oni pritužbe uglavnom ne podnose direktno, već preko organizacija civilnog društva, zbog čega treba govoriti o saradnji institucija i civilnog društva, dodajući da svoju instituciju vidi kao „most“.
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Plamena Halačeva navela je da se danas ne slave reči „ujedinjenost“ ili „različitost“, već se preispituje šta te reči zapravo znače, odnosno da li znače išta kada 55 odsto LGBTIQ+ osoba u Evropi prijavljuje da se suočavaju sa uznemiravanjem motivisanim mržnjom, što je porast od 18 odsto od 2019. godine.
„Da li znače išta kada su trans i nebinarne osobe napadane na ulici, kada su istopolnim parovima uskraćena osnovna zakonska prava, kada mlade srpske LGBTIQ+ osobe i dalje kriju ko su, zbog straha od odbijanja ili nasilja?“, pitala je Halačeva.
Dodala je da u Srbiji ima napretka u toj oblasti – Prajd šetnje se slave, antidiskriminatorni zakoni postoje, bar na papiru, javne debate takođe postoje, ali „zakoni na papiru ne menjaju živote, već njihova implementacija“.
„LGBTIQ+ osobe u Srbiji i danas se suočavaju sa govorom mržnje u medijima, nasiljem na ulicama, diskriminaciji u zdravstvenom sistemu i na radnim mestima, a pravni sistem tretira njihove odnose – kao nevidljive. Trans osobe proživljavaju noćne more samo da budu prepoznate. Mladi LGBTIQ+ Srbi i dalje odrastaju krijući ko su, jer je previsoka cena da kažu ko su zapravo“, dodala je Halačeva.
Ocenila je da to nije samo zakonski neuspeh, već neuspeh demokratije, a da bi se to promenilo, prema njenim rečima, potrebno je prestati sa tolerisanjem govora mržnje i zločina iz mržnje, potrebne su škole koje uče poštovanju, a ne predrasudama, kao i da svaki zvaničnik – od političara do policajca, brani ljudsko dostojanstvo, umesto da podgreva podele.
„Društvo u kome su svi naterani da budu isti, nije slobodno društvo, već društvo u strahu. Ali društvo koje štiti poštovanje i prihvata razlike, je mesto gde leži prava snaga“, ocenila je Halačeva.
Šef Misije Saveta Evrope u Beogradu Janoš Babić ukazao je da se nedavno u Srbiji dogodio slučaj u kome je bačen suzavac u LGBTIQ+ klubu u Beogradu.
„Na žalost, ovo nije bio izolovani incident, niti izuzetak. Za mnoge LGBTI osobe širom Evrope, odbijanje, zastrašivanje i diskriminacija su deo njihovog svakodnevnog života, bilo na javnim mestima, onlajn, na radnom mestu, ili jednostavno dok pokušavaju da žive otvoreno i bezbedno“, dodao je Janoš.
Istakao je da je dužnost svih da štite one koji su targetirani mržnjom, da nadležni i zajednice moraju da se efikasno bore protiv govora mržnje i zločina, a istovremeno promovišu vrednosti koje ističu različitosti i istovremeno se suprotstavljaju mržnji i dezinformacijama.
„Ničija parava ne smeju biti ignorisana samo zato što pripadaju manjinskoj zajednici. Veličina grupe nikada ne sme da umanji legitimitet njihove borbe, ili odlučnosti da bude podržana“, kazao je Janoš.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.