Studenti u blokadi Filozofskog fakulteta u Beogradu su u saopštenju u ponedeljak izrazili zabrinutost zbog sve učestalijih poziva i pokušaja da se Evropska unija (EU) nametne kao posrednik u rešavanju političke krize u Srbiji, piše Danas.
Dok deo naših sagovornika smatra da niko i ne tvrdi da EU jeste nadležna za rešavanje krize, deo smatra da su poruke studenata Filozofskog fakulteta od početka blokada kontrodiktorne u odnosu na vrednosti za koje se zalaže studentski pokret.
Studenti su u saopštenju dodali da primećuju stvaranje veštačkog narativa da studenti imaju očekivanja od Evropske Unije.
„Od prvih dana blokade smo isticali da Aleksandar Vučić, kao predsednik republike sa Ustavom veoma ograničenim nadležnostima, nije adresa kojoj se obraćamo i od koje zahtevamo ispunjenje naših zahteva. Evropsku uniju i njene zvaničnike posmatramo na potpuno isti način“, navodi se u saopštenju studenata Filozofskog fakulteta.
Naglasili su da njihov pokret nije i ne može biti sveden na proevropski, jer u sebi obuhvata ljude različitih ideologija i stavova.
„Ono što nas sve objedinjuje, što nam daje snagu, i podršku naroda, jeste ideja da institucije svoje zemlje možemo i moramo sami naterati da rade svoj posao, u skladu sa Ustavom, zakonima i u najboljem interesu građana“, saopštili su studenti.
Naveli su i da se ne sme zaboraviti da za trenutnu političku krizu u Srbiji, zbog svoje decenijske podrške režimu, veliki deo krivice snosi upravo EU.
„Imajući to u vidu svaki pokušaj povezivanja studenata sa Evropskom Unijom za posledicu ima isključivo stvaranje razdora i slabljenje našeg pokreta, a posledično jačanje pozicija autokratskog režima Aleksandra Vučića. Borbu za ispunjenje naših zahteva vidimo kao stvar studenata i građana Republike Srbije koja se mora razrešiti unutar ustavnih i zakonskih procedura, vraćanjem uzurpiranog suvereniteta u ruke naroda. Ostajemo čvrsto i dosledno posvećeni borbi za poštovanje Ustava Republike Srbije i ispunjenje studentskih zahteva. Jedini saveznik nam je bio i ostao narod Srbije“, zaključuje se u saopštenju Filozofskog fakulteta.
Komentarišući ovaj stav studenata, profesor u penziji Filozofskog fakulteta Žarko Korać za Danas kaže da Filozofski fakultet već dvadesetak godina ima „jedinstven problem“.
„Studentske proteste uzurpira grupa kvazi-levičara koji su vellika manjina ali jako glasni. Prilično sam siguran da to nije stav većine studenata“, dodaje naš sagovornik.
Predsednik IO Regionalne akademije za razvoj demokratije, Balša Božović ističe da o stavu studenata Filozofskog fakulteta najviše govori činjenica da su ih podržali „studenti koji žele da uče“.
„Rekao bih samo da su poruke sa Filozofskog fakuteta u Beogradu od samog početka veoma kontradiktorne u odnosu na sve one vrednosti za koje se zalaže studentski pokret“, kaže naš sagovornik.
On dodaje da nije prvi put da se ovakve izjave mogu čuti sa tog fakulteta i dodaje da je ova, prema njemu, „najtragičnija“.
„Nisam mogao drugačije da je shvatim nego kao nož u leđa njihovim kolegama koji su trčali, a pre toga biciklirali do Brisela, dok je u danu kada su primljeni i kada su imali prilike da svoje zahteve izlože, izdato saopštenje kontra svima njima“, kaže on.
Ipak, on dodaje da su od početka blokada, saopštenja tog plenuma čudna.
„Mnogi su upućivali, kao što i sami znate u javnosti da se radi o politički instuisanim subjektima, koji očigledno smatraju da imaju prava da podrivaju ceo studentski bunt i protest“, zaključuje Božović.
Sa druge strane, istoričar i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić na pitanje kako komentariše ovo saopštenje, odgovara jednom rečju: „Truljenje“.
Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Bojan Pajtić ističe pak da se preveliki značaj daje saopštenju jednog, od preko pedeset fakulteta u blokadi.
„Koliko sam razumeo, niko nije ni rekao da je EU nadležna, nego je zahtev studenata biciklista i maratonaca bio da zvaničnici EU prestanu da podržavaju autoritatni režim u Srbiji, čije se delovanje kosi sa evropskim vrednostima, kao što su vladavina prava, podela vlasti, sloboda medija i parlamentarna demokratija“, kaže sagovornik Danasa.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.