Radar: Komisija za funkcionalnu proveru konstatovala brojne nedostatke na pruzi Niš-Brestovac

Komisija za funkcionalnu proveru infrastrukturnih kapaciteta utvrdila je niz nedostataka na pruzi Niš – Brestovac dugoj 22,8 kilometara zbog čega nije bezbedna za saobraćaj, piše danas Radar.

Nedostatke na toj pruzi, koja je deo Koridora 10, kako je navedeno, potvrdilo je i naknadno merenje mernim kolima, 9. septembra.

Izveštaj Komisije konstatuje brojne nedostatke i na građevinskoj i na elektrotehničkoj infrastrukturi, što praktično znači da saobraćaj ne može da se organizuje na bezbedan način.

Dramatično probijanje roka, kao i loši radovi stvaraju sumnju, kako piše Radar, da je i ovde u pitanju korupcija po istom sistemu kakav je utvrdila Anketna komisija, ali i Tužilaštvo za organizovani kriminal prilikom rekonstrukcije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom. 

Problem za odlazećeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je otvarao radove na pruzi Niš – Brestovac, kao i za njegovu vlast, jeste što je ta deonica finansirana sa 75 odsto sredstava Evropske unije (EU). 

Od nepunih 60 miliona evra, kolika je bila ukupna cena, preko evropskih fondova, bespovratno je dato skoro 45 miliona evra. To znači, kako je naveo Radar, da bi u slučaju korupcije bilo nadležno evropsko tužilaštvo.

Početak radova svečano je obeležen 30. septembra 2021. u Donjem Međurovu, a glavne „zvezde“ su bile Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je nedavno otkazala posetu Srbiji u vreme izborne kampanje. 

Vučić je tada izjavio da od skoro 60 miliona evra, 45 miliona evra, 75 posto, daje EU, što je, kako je naveo „ogroman novac“. Prvobitni rok za završetak radova bio je oktobar 2022.

Komisija za funkcionalnu proveru infrastrukturnih kapaciteta na deonici pruge Niš – Brestovac je u periodu od 13. jula do 2. septembra 2026. obišla gradilište, detaljno pregledala izvedene radove na objektima, postrojenjima i uređajima i ispitala funkcionalnost rekonstruisanih infrastrukturnih kapaciteta.

U izveštaju Komisije državnog preduzeća Infrastruktura železnice Srbije sačinjenog dan kasnije, 3. septembra, koji je potpisala 21 osoba, od kojih su dvojica ispred izvođača radova konstatuju se brojni nedostaci i na građevinskoj i na elektrotehničkoj infrastrukturi, što praktično znači da saobraćaj ne može da se organizuje na bezbedan način. 

Izveštaj ima i brojne fotografije na kojima se jasno vide nedostaci – da su skretničke postavne sprave na trulim drvenim pragovima, a one su najosetljiviji i za bezbednost najrizičniji element železničke pruge.

Da pruga nije bezbedna, potvrdili su i rezultati kontrole merenja mernim kolima, koja je obavljena na čitavoj deonici Niš – Brestovac 9. septembra. I ti rezultati su, takođe, veoma zabrinjavajući jer skoro svi parametri bezbednosti, stabilnost vožnje, širina koloseka i nadvišenje spoljne šine u krivini odstupaju od propisanih vrednosti.

U pisanom izveštaju Komisije od 3. septembra izdvaja se 10 najvažnijih rizičnih problema, a prvi je rizik da putni prelaz nije obezbeđen prilikom nailaska voza. 

U izveštaju se upozorava da na više pružnih prelaza postoji „rizik prvog voza“, odnosno mogućnost da se uređaj putnog prelaza ne uključi ili pređe u stanje kvara, upravo kada voz nailazi. 

Druga zamerka je da voz dobija dozvolu za vožnju pre nego što su polubranici spušteni. Treći rizik je da softver signalnog sistema omogućava opasne situacije, a četvrti najvažniji problem je kašnjenje prikaza stvarnog stanja. 

Utvrđeno je da postoji oko pet sekundi razlike između događaja na terenu i prikaza na komandnoj postavnici, pa se konstatuje da kod sistema upravljanja železničkim saobraćajem takvo kašnjenje nije zanemarljivo.

Peti rizik je da skretnica 69 na stanici u Nišu ne radi pouzdano, a šesti problem je što veliki broj građevinskih radova nije završen i da stanice nisu spremne za prijem putnika. 

Sedmi rizik je da geometrija koloseka nije konačno uređena, a osmi problem je loša preglednost na putnim prelazima. 

Deveti problem je da se projekat i izvedeno stanje ne poklapaju, a deseti je nemogućnost Komisije da završi pregled do kraja. U izveštaju piše da deo uređaja nije mogao da bude ispitan, da radovi nisu završeni, a da su koloseci bili zauzeti radnim mašinama.

U zaključku Komisije se nalaže da se deo nepravilnosti mora otkloniti odmah, a deo za 60 dana, pa tek onda idu nove provere, a na kraju zahtev za upotrebnu dozvolu, a to znači, kako je naveo Radar, da pruga ne bi smela da bude otvorena u toku izborne kampanje, što je suprotno najavama Vučića. 

Prvobitni propisani rok za završetak radova bio je oktobar 2022, a planirana brzina kretanja vozova za ovu deonicu je 120 kilometara na sat.

Vučić je 29. juna 2025, nakon velikog vidovdanskog protesta studenata u Beogradu izjavio da će pruga Niš – Brestovac biti otvorena za tri meseca, a poslednji put otvaranje je najavio 22. avgusta 2026. 

Prema nezvaničnim saznanjima, Vučić je planirao svečano otvaranje za kraj ovog septembra u okviru izborne kampanje koju sprovodi. Po saznanjima Radara, uprkos izvešaju Komisije i izvršenim merenjima trenutno se vrši veliki pritisak na neke njene članove i na inženjere koji treba da izvrše tehnički prijem i da potpišu da su radovi izvedeni u skladu sa projektom i propisima.