Članstvo u EU ostaje strateški cilj i jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Bosne i Hercegovine (BiH), izjavio je njen ministar spoljnih poslova ) Elmedin Konaković na neformalnom ručku koji je za partnere sa Zapadnog Balkana priredila visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljne poslove i bezbednost Kaja Kalas tokom 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) u Njujorku.
Razgovaralo se o spoljnoj politici, bezbednosti i zajedničkoj evropskoj budućnosti država Zapadnog Balkana.
Konaković se osvrnuo i na sahranu 7. septembra u Beogradu ratnog komandanta Vojske Republike Srpske (RS) i haškog osuđenika Ratka Mladića, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova BiH, preneli su sarajevski mediji.
„Posebno je ukazao na činjenicu da su visoki zvaničnici Vlade Srbije učestvovali u komemorativnim i pogrebnim aktivnostima, dok je predsednik Aleksandar Vučić javno branio način na koji je država postupila u vezi sa Mladićevim povratkom (tela posle njegove smrti u zatvoru u Hagu) i sahranom“, navedeno je u saopštenju.
Konaković je kazao da nije reč o sporu BiH i Srbije oko različitih tumačenja istorije, dodavši da je Mladić pravosnažno osuđen pred međunarodnim sudovima za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja, te da je njegova kazna doživotnog zatvora potvrđena u žalbenom postupku.
„Dodao je i da je Međunarodni sud pravde utvrdio da je Srbija prekršila obavezu iz Konvencije o genocidu da spreči genocid u Srebrenici, kao i obavezu propuštanja da izruči Ratka Mladića Haškom tribunalu“, navodi se u saopštenju.
Konaković je naglasio da se stav BiH ne odnosi na kolektivnu krivicu srpskog naroda, s obzirom na to da je međunarodna krivična odgovornost individualna.
„Ocenio je da se naša zabrinutost odnosi na političke vlasti i javne institucije koje veličaju pravosnažno osuđenog počinioca, ponižavaju žrtve i time podrivaju proces pomirenja i regionalnu stabilnost“, prenosi se u saopštenju.
Konaković je ocenio da se ovakvi postupci moraju posmatrati i u kontekstu evropskih integracija, s obzirom na to da “kredibilitet procesa proširenja zavisi od dosledne primene evropskih vrednosti i standarda“.
Rekao je da je BiH svoju politiku u potpunosti uskladila sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU što „nije samo tehnički zahtev procesa pristupanja, već predstavlja strateški i geopolitički izbor“.
„U vreme kada se Evropa suočava s ratom na svom kontinentu, hibridnim pretnjama, dezinformacijama i sve većom geopolitičkom konkurencijom, BiH je odlučila stati uz EU“, kazao je Konaković.
Ukazao je na „širi evropski bezbednosni kontekst i posledice ruske agresije na Ukrajinu“, naglasivši da se bezbednost Zapadnog Balkana ne može odvojiti od evropske „bezbednosne arhitekture“.
Naglasio je da misija EUFOR-a ostaje važna za stabilnost BiH, pružajući bezbednosnu garanciju i podržavajući sigurno i stabilno okruženje.
„Ne tražimo niže standarde, niti poseban tretman. Tražimo jednake standarde, doslednost i kredibilitet. EU treba jasno razlikovati one na Zapadnom Balkanu koji rade na unapređenju evropskih integracija od onih koji podrivaju evropske vrednosti, demokratske institucije i regionalnu stabilnost“, kazao je Konaković.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.