Stvarna debata o iranskom nuklearnom programu oduvek je bila o budućnosti iranskog režima, a ne samo o naoružanju, tvrdi Džefri Luis, američki stručnjak za neširenje nuklearnog oružja, u analizi za Foreign Policy. Nedavni izraelski napadi na iranske vojne i nuklearne ciljeve otvaraju pitanje da li je primarni cilj Izraela promena vlasti u Teheranu.
Luis objašnjava da, dok jedni smatraju nuklearni program bezbednosnim problemom rešivim diplomatijom i sankcijama, drugi, uključujući izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, vide samo postojanje Islamske Republike kao pretnju. Za njih je diplomatski dogovor lažni mir, a nuklearni program samo izgovor za sankcije.
Iako američke obaveštajne službe veruju da je Iran suspendovao program nuklearnog oružja 2003. i poštovao sporazum iz 2015., nedavna zabrinutost IAEA zbog smanjene saradnje Irana podgreva tenzije.
Luis tvrdi da Netanjahuovi napadi nisu primarno ciljali duboko ukopana nuklearna postrojenja, već su imali za cilj eliminisanje visokih iranskih vojnih zvaničnika. Optužbe o Iranu koji „proizvodi dovoljno uranijuma za devet atomskih bombi“ naziva „potpunom neistinom“. On sugeriše da su napadi motivisani i unutrašnjom politikom Netanjahua.
Ukoliko režim ne padne, Iran bi mogao da sledi primer Severne Koreje i krene ka proizvodnji nuklearne bombe, bez očekivane podrške Rusije i Kine za dalje sankcije.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.