Lider pokreta „Kreni-Promeni“, Savo Manojlović, objavio je autorski tekst povodom dve godine ProGlasa, u kojem je opisao dramatični kontrast između, kako kaže, „dva univerzuma“ u kojima funkcioniše savremeno srpsko društvo.
Kao primer prvog „univerzuma“ i „Ćacilend sistema vrednosti“, naveo je scenu ispred Skupštine gde je, nakon posete Dijani Hrka (majci tragično preminulog sina koja štrajkuje glađu), preko puta pojačavano ozvučenje, dok su joj pevali uvredljive pesme. Manojlović je naglasio da je vređanje bola jedne majke čin koji gazi „ljudske i božje zakone“, uporedivši to sa antičkom dramom.
Srbija nade i solidarnosti
Suprotno tome, Manojlović je opisao drugi „univerzum“ – „Srbiju budućnosti“, govoreći o maršu studenata i aktivista od Beograda do Novog Sada u znak sećanja na žrtve tragedije. On je naveo da je pet kolona koje su marširale imalo „više ljudi nego što bi predsednik Ćacilenda mogao da okupi uz ucene“ na nivou cele Srbije.
Posebno je istakao snagu solidarnosti, pominjući baka iz Batajnice koja je ponudila paketiće napolitanki i „heroje marša“, studente iz Novog Pazara koji su pešačili 16 dana. Najlepšim simbolom marša nazvao je zagrljaj studentkinje sa hidžabom i sebe sa šajkačom, videći u tome sliku „tolerantne Srbije“ gde je važnije kakav je ko čovek.
„Povratka na staro nema“
Manojlović je zaključio da su ti protesti – od Gazele i Rio Tinta, do aktuelnih marševa – pokazali zakonitost: „svaki sledeći bio je veći, a korumpirani režim slabiji“.
„Niko ne zna kada će biti kraj, ali povratka na staro nema,“ poručio je Manojlović, naglašavajući da kraj nije u padu vlasti, već u uspostavljanju odgovornosti, kako „nijedna majka više ne bi morala da štrajkuje glađu zbog nepravde.“
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.