Izazov visokog obrazovanja u Srbiji: Između akademske ekspanzije i političkih pritisaka

Analiza sektora visokog obrazovanja u Srbiji, koju je objavio Resorni odbor za visoko obrazovanje i nauku pokreta Srbija centar (SRCE), ukazuje na duboku transformaciju akademske zajednice, ali i na rastuće tenzije između obrazovnog sistema i aktuelne vlasti. Prema iznetim podacima, Srbija prati globalni trend ekspanzije visokog obrazovanja. Dok je 1950. godine u svetu bilo šest miliona studenata, taj broj je 2023. godine dostigao 260 miliona. U Srbiji je u akademskoj 2021/2022. godini obuhvat odgovarajućeg uzrasta visokim obrazovanjem iznosio 57,4%, što zemlju svrstava u kategoriju generacijske zasićenosti.

Statistika pokazuje dominaciju državnog sektora, gde studira 83% studenata, dok se preostalih 17% obrazuje na privatnim ustanovama. Skoro dve trećine ukupnog broja studenata pohađa dva najveća univerziteta – Beogradski i Novosadski, koji drže i najbolje pozicije na međunarodnim rang-listama poput Šangajske. Iz odbora SRCE naglašavaju da univerzitet nije samo mesto sticanja stručnih kvalifikacija, već i ključni prostor za razvoj kritičke misli i društvene mobilnosti, omogućavajući deci iz socijalno ugroženih porodica prostor za napredak.

Međutim, dokument izražava oštru kritiku na račun odnosa vlasti prema akademskoj zajednici, posebno nakon talasa protesta studenata i profesora tokom 2024. i 2025. godine. U tekstu se navodi da su univerziteti postali žarišta otpora protiv „neodgovornosti i nestručnosti“, direktno referišući na tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu. Autori tvrde da je odgovor vlasti na ove građanske pritiske poprimio formu institucionalne odmazde, navodeći primere smena direktora škola, otkaza nastavnicima i pritisaka inspekcija na fakultete.

Posebno se apostrofiraju potresi na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, pokušaji gašenja departmana na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, kao i nejasna sudbina Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Odbor SRCE upozorava da se reforma visokog obrazovanja ne sme sprovoditi kroz političku kontrolu i „kadrove sa sumnjivim diplomama“, već kroz unapređenje uslova za naučni rad i veću dostupnost studija svim društvenim slojevima. Zaključuje se da je očuvanje autonomije univerziteta i integriteta prosvetnog sistema ključni preduslov za dugoročni demokratski razvoj Srbije.