Istinski srećni ljudi izbegavaju one koji rade ovih 11 stvari

Ljudi koji imaju zaista radostan i ispunjen život ne fokusiraju se na novac, slavu ili prestiž, već na zdrave veze. Oni promišljeno troše svoje vreme, trud i energiju, posebno kada je reč o izgradnji odnosa sa drugima.

Srećni ljudi ne čuvaju svoje raspoloženje i energiju samo tako što ulažu u određene ljude već sebe čuvaju i tako što određene osobe izbegavaju. Od bahatog ponašanja i emocionalne manipulacije do suptilnijih navika poput upadanja u reč tokom razgovora – istinski srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko radi stvari koje bi mogle da naruše njihovu dobru energiju. Oni čuvaju svoje raspoloženje tako što se drže podalje od onih koji ih iscrpljuju, a svoju nameru ulažu u stvari, navike i ljude koji doprinose njihovom ukupnom osećaju blagostanja i sigurnosti.

Na sajtu Your Tango navode da istinski srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko radi ovih 11 stvari:

Prebacuju krivicu na druge za svoje probleme

Iako izbegavanje odgovornosti i preuzimanje krivice za greške može pružiti trenutnu utehu osobi koja se bori sa sopstvenim samopouzdanjem i identitetom, to može narušiti zdravlje odnosa i izolovati ih od mogućnosti da ostvare dublju povezanost. Zato istinski srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko druge krivi za svoje probleme. Ne samo da im smeta kada ih neko koristi kao žrtvenog jarca već su i umorni od podilaženja onima koji ih iscrpljuju dok izigravaju žrtvu.

Prema studiji objavljenoj u Journal of Happiness Studies, učenje veštine preuzimanja odgovornosti i suočavanja sa unutrašnjom nelagodom može biti stresno i zahtevno. Ipak, na duže staze, to ljudima omogućava da razviju zdravije odnose i mentalno zdravlje.

Konstantno se žale, a ništa ne preduzimaju

Biti u društvu nekoga ko se stalno žali, a ništa ne preduzima da to promeni može biti emocionalno iscrpljujuće — posebno imajući u vidu da su emocije, i negativne i pozitivne, zarazne u društvenim interakcijama i odnosima. Jedan od ključnih načina za razvijanje i održavanje pozitivnog stava i raspoloženja, prema studiji iz 2004. godine, jeste izbegavanje konstantno pesimističnog pristupa i usvajanje zdravijeg, prizemnijeg i empatičnijeg pogleda na svet.

Kada se manje fokusirate na negativne stvari u svom životu, a više na zahvalnost i uzbuđenje zbog onoga što imate, bićete srećniji. Čak i ako to znači da planirate uzbudljive događaje u budućnosti i dajete sebi nešto čemu ćete se radovati, kao što navodi studija objavljena u časopisu Applied Research in Quality of Life, srećni ljudi time dobijaju na kvalitetu života. Na taj način bićete manje emotivno pogođeni negativnostima i izazovima svoje svakodnevnice.

Misle da zaslužuju poseban tretman

Prema studiji objavljenoj u časopisu Psychological Bulletin, ljudi koji imaju preteran osećaj da se podrazumeva da im nešto pripada skloni su da se zarobe u ciklusu psihološke nelagodnosti, manjka energije i izolacije. Bilo da se to ispoljava kao neljubaznost prema radnicima u uslužnim delatnostima, nedostatak zahvalnosti u njihovim odnosima ili očekivanje da se drugi ljudi bave svakom njihovom potrebom, osobe s takvim stavom same sebi sabotiraju mogućnost da postignu istinsku sreću.

Zato zaista srećni ljudi obično izbegavaju sve koji se ponašaju na taj način. Oni radije ulažu energiju, trud i vreme u izgradnju odnosa sa ljudima koji postižu ravnotežu ljubavi, pažnje i zahvalnosti, nego sa osobama koje im crpe energiju i postavljaju nerealna očekivanja od njihove povezanosti.

Uvek su negativni

Kada je neko stalno loše volje, ljudima oko njega može delovati gotovo nemoguće da se odbrane od te negativne energije. Iako negativno raspoloženje i energija ponekad mogu biti znak unutrašnjih emotivnih previranja ili vapaj za pomoć, to može biti i simptom narcizma ili emotivne manipulacije, što može biti još štetnije ako se toleriše.

Zato je najpametniji — iako često i najteži — način da se odgovori na ovakvu vrstu negativnosti jednostavno povlačenje. Postavite granice, zaštitite svoju energiju i pružite podršku kada je to prikladno. Zaista srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko se ponaša na ovaj način ili se barem štite tako da sebe ne opterećuju stalno prisutnom negativnom energijom.

Nikada se ne izvinjavaju

Ljudi koji su zaglavljeni u stalnom ciklusu nezadovoljstva često krive druge za sve — ne samo da izbegavaju da preuzmu odgovornost u svojim odnosima i profesijama već izbegavaju da preuzmu odgovornost za bilo šta u svom životu. Bilo da se radi o prebacivanju krivice ili igranju uloge žrtve, oni se nikada ne izvinjavaju drugima i očekuju da se svet prilagodi svim njihovim potrebama i željama.

Na mnogo načina, nesrećni ljudi se ne bore samo sa oproštajem prema drugima već i sa oproštajem prema sebi, držeći se za greške, zamerke i nisko samopouzdanje, što im sabotira mogućnost da ostvare sreću i stabilnost u svom životu. Naravno, često izvinjavanje i opraštanje drugima obično unapređuje mentalno i fizičko blagostanje, zbog čega zaista srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko čini suprotno.

Traže pažnju umesto povezivanja

Mnogi ljudi koji su istinski srećni takođe imaju stabilan osećaj samopouzdanja. Oni ne traže pažnju, ne smatraju sebe previše superiornima u odnosu na druge i ne nadomešćuju nesigurnost ponašanjem koje teži potvrdi i odobravanju. Međutim, njihovi nesrećni pandani često se bore sa svim tim osobinama — tragaju za pažnjom, prihvatanjem i potvrdom od drugih, i to na račun istinske povezanosti i angažovanosti.

Zaista srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko se ponaša na ovaj način, ne samo zato što su interakcije sa njima beskrajno površne već i zato što iscrpljuje ako ste podrška onom ko ima pogrešno usmeren osećaj samopouzdanja.

Nisu iskreni

Prema studiji objavljenoj u časopisu Current Opinion in Psychology, iskrenost je često pokazatelj mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno u bliskim odnosima — kako ličnim, tako i profesionalnim. Kada ste iskreni prema sebi i dovoljno svesni da prepoznate gde treba da unapredite svoj život, mnogo je lakše postići nivo sreće kroz zdrave rutine i navike nego ako nesigurnost nadoknađujete neiskrenošću.

Naravno, izdaja, neiskrenost i konstantno laganje takođe su izuzetno štetni za društvene odnose i povezanost — a upravo su oni temelj načina života srećnih ljudi. Zato zaista srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko se ponaša na ovaj način.

Nikada ne traže pomoć

Mnogi nesrećni ljudi koji se bore sa nesigurnošću funkcionišu pod pogrešnim uverenjem da pravljenje grešaka ili neznanje znači neuspeh, pa izbegavaju da traže pomoć ili savet kad im to zatreba. Bilo da se radi o problemima sa mentalnim zdravljem ili ako nemaju podršku na poslu, nesrećni ljudi nikada ne traže pomoć koja im je potrebna da bi napredovali.

Međutim, prema izveštaju sa Stanforda, traženje pomoći i saradnja sa drugim ljudima zapravo može poboljšati unutrašnje blagostanje, sreću i zadovoljstvo u odnosima — zbog čega zaista srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko se bori sa tim da zatraži pomoć.

Takođe, prema studiji objavljenoj u časopisu Management Science, traženje pomoći često poboljšava i način na koji nas drugi doživljavaju jer ljudi skloniji traženju stručnosti i podrške od drugih deluju samouverenije i sposobnije. Kada neko ne traži pomoć, već se oslanja na izolaciju, izbegavanje i emotivne ispade kako bi se nosio sa unutrašnjim previranjima, tada srećni ljudi postavljaju granicu — ne žele da se izlažu emotivnoj nestabilnosti nekoga ko nije sposoban da zatraži ili prihvati pomoć.

Nikada ne kažu “hvala”

Ako pokazujete zahvalnost drugima, pa i cenite ono što imate u životu, to generalno povećava sreću, prema studiji objavljenoj u časopisu Journal of Personality and Social Psychology. Čak i ako je u pitanju jednostavna praksa poput pisanja zahvalnice, osećaj zahvalnosti za svoj život i ljude u njemu razvija srećniji način razmišljanja kod svakoga ko neguje takvu naviku.

Međutim, srećni ljudi imaju tendenciju da izbegavaju one koji zanemaruju značaj zahvalnosti — koji samo uzimaju, a da ne uzvraćaju, i koji se osećaju kao da imaju pravo na tuđ prostor, vreme i materijalna dobra. Takvi ljudi ne samo da izbegavaju da se povežu i iskažu zahvalnost drugima već se upuštaju u ciklus nesreće i razočaranja time što zanemaruju lepotu onoga što već imaju u životu.

Zauzeti su 24/7

Ljudi koji su hronično nesrećni ponekad koriste pretrpan raspored ili konstantne društvene interakcije da bi se odvratili od unutrašnjih emotivnih previranja i nesigurnosti. Bilo da izbegavaju vreme nasamo, zatrpavaju se dugim radnim satima ili se upuštaju u površne veze kako bi ubili vreme i nosili se sa sopstvenim nesigurnostima, to su neke od navika koje srećni ljudi uglavnom izbegavaju kod drugih, čak i ako su potpuno nesvesne.

Ne samo da osećaj konstantne žurbe čini ljude nesrećnijima već narušava i krhku ravnotežu slobodnog vremena, produktivnosti, vremena za sebe, društvenih interakcija i povezivanja — koju srećni ljudi pažljivo neguju u svom životu, objašnjava profesor psihologije Maks Alberhaski.

To je oblik emotivnog potiskivanja. Kad ste konstantno zauzeti, nikada nemate dovoljno vremena da se suočite sa svojim emocijama ili zahtevima, što može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje, fizičko blagostanje i odnose.

Održavaju samo površne veze

Bilo da je reč o neobaveznom ćaskanju, koje pri učestalom ponavljanju može umanjiti sreću, ili o generalno površnom pristupu u građenju odnosa, zaista srećni ljudi obično izbegavaju svakoga ko redovno praktikuje takve stvari.

Oni radije prihvataju nelagodnost koja može pratiti istinski ispunjujuće i smislen razgovore i odnose, nego da gube vreme na prazne priče i ljude bez dubljeg sadržaja.