Apoteke Beograd pitaju gde je novac koji im je Vučić obećao za kupovinu lekova

Zaposleni u Javnoj apotekarskoj ustanovi „Apoteka Beograd“ saopštili su da su sa današnjeg sastanka uputili zahtev za hitan razgovor sa nadležnima o stanju u kojem se ova ustanova nalazi i ispunjenju datih obećanja, koja su dobili krajem jula u razgovoru sa tadašnjim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem.

„Sada smo potpuno poniženi i izolovani od struke, sa beskrajnim nezadovoljstvom zbog nemogućnosti da pružamo farmaceutsku, zdravstvenu uslugu u skladu sa svojim znanjem i iskustvom“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da zaposlenima „Apoteka Beograd“ nije mesto na koje dolaze samo da bi primali platu, već da su zdravstveni radnici koji čak i bez osnovnih sredstava za rad pružaju stručnu farmaceutsku pomoć i svojim znanjem i iskustvom doprinose očuvanju javnog zdravlja“.

Ne može se, kako je navedeno, od zaposlenih zahtevati odgovornost i rezultati, a istovremeno im uskraćivati osnovni uslovi za rad.

„Na sastanku sa zaposlenima 28. jula obećano je da će ‘Apoteka Beograd’ dobiti potrebna sredstva za rad, odnosno da će  biti obezbeđeni lekovi i druga neophodna sredstva. Na zahtev predsednika Srbije (Aleksandar Vučić) zaposleni su nakon sastanka izradili predlog mera održivosti ‘Apoteke Beograd’ i predali štampani dokument Predsedništvu Srbije, ali do danas nismo dobili nikakvo obaveštenje o sredstvima za nabavku lekova“, navedeno je u saopštenju.

Zaposleni su zatražili hitan prijem kod nadležnih predstavnika osnvača, Grada Beograda, rukovodstva ustanove i drugih nadležnih institucija, kako bi se neposredno razgovaralo o stanju i budućnosti te apotekarske ustanove.

Takođe, radnici te ustanove, njih oko 260 traže plan redovnog snabdevanja lekovima i drugim neophodnim sredstvima, kako bi apoteke te ustanove mogle nesmetano da obavljaju svoju delatnost.

Nakon kolegijuma, održanog 17. septembra zaposleni su izradili trebovanje robe na osnovu usmenog zahteva v. d. direktora Nikole Prelevića, što je bio preduslov za nabavku robe iz sredstava koja je opredelio Grad Beograd, a koja su trebalo da omoguće početak normalizacije poslovanja.

Dodaje se da je na istom kolegijumu, Prelević obavestio zaposlene da će dobiti stručnu kadrovsku podršku Grada Beograda – dva lica za javne nabavke i finansijskog direktora, ali ništa od toga nije realizovano.

Zaposleni traže i izveštaj o trošenju 13,8 miliona dinara iz budžeta Beograda koji su bili namenjeni za osposobljavanje internet konekcije, fiksnih telefona i drugih predviđenih uslova za rad.

Traže, osim toga i uspostavljanje redovne, zvanične i transparentne komunikacije među zaposlenima i održavanje kolegijuma, kao i uključivanje predstavnika zaposlenih u razgovore o budućnosti ustanove u skladu sa elaboratom i predlogom za održivo poslovanje koje su zaposleni izradili i predali.

Zahtevi su predati predsednicima Srbije i vlade, Ministarstvu zdravlja, gradonačelniku Beograda, Skupštini Beograda, Sekretarijatu za zdravstvo Beograda i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

„Apoteke Beograd“ osnovala je Skupština Beograda 1971. godine, integracijom opštinskih apoteka, a problemi sa poslovanjem počeli su 2012. godine, kada je uveden novi sistem objedinjenih javnih nabavki i kada ta ustanova nije mogla da nabavlja lekove i preparate koje može da proda, već su joj dodeljivani i lekovi koji nisu traženi.

Obaveza centralizovanih javnih nabavki lekova za apotekarske ustanove u javnoj svojini ukinuta je 1. janura 2026. godine, ali su ostali dugovi iz prethodnih godina, a rukovodstvo Grada Beograda, koje je postavljalo direktore, nije snosilo nikakvu odgovornost, već je kao rešenje ponudilo davanje te ustanove u koncesiju.