Anđelković (Kreni-Promeni) : Srbija i dalje bez strategije za životnu sredinu

Vlast blokira evropske fondove za čistiju Srbiju

Docent Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković iz Pokreta Kreni-Promeni upozorava da Evropa i dalje čeka Strategiju Srbije za zaštitu životne sredine zbog čega je blokirano finansiranje pojedinih projekata iz evropskih fondova, što direktno ugrožava javno zdravlje i vodi u još veću degradaciju životne sredine. 

Srbija kasni sa strategijom zbog, ocenjuje Anđelković, nesposobnosti rukovodstva Ministarstva zaštite životne sredine i sukoba unutar Srpske napredne stranke. 

“Dokument koji je trebalo da bude usvojen još prošle godine i da važi za period pd 2025. do 2033. i dalje stoji u fioci, iako je njegov nacrt završen. A njegovo usvajanje je uslov za nastavak finansiranja odobrenih projekata u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama. Dakle, bez Strategije, evropske investicije stoje, a zagađenje Srbije raste”, ističe Anđelković.

Aleksandar Anđelković, docent Šumarskog fakulteta i predstavnik Kreni-Promeni, upozorava da posledice nisu apstraktne već direktno pogađaju zdravlje ljudi. Odlaganje izgradnje ključnih postrojenja znači nastavak degradacije životne sredine u Čačku, Novom Sadu i drugim gradovima. Dok se unutarstranački sukobi rešavaju, otpad i otpadne vode ostaju nerešeni.

Podseća i da je prethodna strategija istekla još 2020. godine, te da je Srbija već šest godina bez krovnog strateškog dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, iako je njegovo donošenje deo međunarodnih obaveza iz Sofijska deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. U međuvremenu su donošeni brojni sektorski planovi, čime je obesmišljena hijerarhija i sistem planiranja.

Srbiji je hitno potrebno usvajanje Strategije i smena odgovornih u resornom ministarstvu koji odugovlače proces i direktno narušavaju javno zdravlje i životnu sredinu. Srbija ne sme da ostane država koja nije u stanju da usvoji dokument koji je sama najavila, dok istovremeno životnu sredinu tretira kao sporednu temu, a zdravlje građana kao kolateralnu štetu.