Aleksić je podsetio da je posle izbora održanih u decembru 2023. godine Republika Srbija 28. februara dobila izveštaj ODIHR sa 25 preporuka za otklanjanje nedostataka u izbornom procesu. Rekao je da je vlast dve godine kasnije počela da sprovodi samo pet preporuka, koje su, prema njegovim rečima, mogle da budu usvojene i ranije, i ocenio da su promene kozmetičke, a ne suštinske. Govoreći o političkim uslovima, Aleksić je rekao da izborni dan u Srbiji danas više liči na građanski rat nego na praznik demokratije. Dodao je da vlast pokušava da ubedi građane Srbije, međunarodnu zajednicu i ODIHR da radi na uspostavljanju vladavine prava i institucija, ali da u to, kako je naveo, ni sama ne veruje.
On je ocenio da režim ne može da dobije izbore na fer i pošten način, pa vlast održava uzurpacijom i zloupotrebama, ne samo kroz, kako je rekao, krađu novca građana, već i kroz pritiske na njihovu izbornu volju. U tom kontekstu naveo je da je birački spisak bio kontaminiran u periodu od 2020. do 2022. godine, kada, kako je rekao, nije bilo stvarne političke konkurencije u parlamentu jer je opozicija bojkotovala izbore. Aleksić je naveo i da su u tom periodu sprovedene ustavne promene, organizovano premeštanje birača iz jednog u drugi grad, fantomski birači i druge nepravilnosti u izbornom procesu. Podsetio je da je formirana Komisija za reviziju biračkog spiska i da je opozicija pristala da u tom procesu učestvuje.
Prema njegovim rečima, komisija postoji već nekoliko meseci, ali je rad organizovan tako da je pretežno individualan i da članovi moraju jedan po jedan da proveravaju podatke, uključujući i odlazak na adrese kako bi utvrdili da li ljudi zaista tu žive. Rekao je da bi za proveru celog biračkog spiska takvim tempom bilo potrebno oko 37 godina. Kao primer nepravilnosti naveo je birača koji je 18. novembra 2023. bio upisan u birački spisak u Smederevu, 30. novembra prebačen u Grocku, a 21. decembra izbrisan. Pominjao je i, kako je rekao, slanje Malovića ili Radoičića da okupe najveće privrednike u određenim regionima i traže od njih spiskove radnika i njihovih porodica, kao i fantomske birače iz Arene i mnoge druge. Aleksić je rekao i da se izborna kampanja vodi obilascima ministara koji, kako je naveo, nude građanima „kule i gradove“, fotografišu se i dele pomoć.
Dodao je da se državnim novcem kupuju glasovi, uz iznose od 2.000 ili 3.000 dinara ili 50 evra, kao i da ima slučajeva kada novac nije isplaćen, navodeći Zaječar kao primer. Takođe je rekao da pritisak na birače vrše direktori javnih preduzeća i ustanova, predsednici opština i direktori centara za socijalni rad, koji ucenjuju zaposlene ili korisnike socijalne pomoći da obezbeđuju kapilarne glasove. Na kraju je poručio da su, prema njegovim rečima, angažovani kriminalci i da institucije ne funkcionišu, ali da će opozicija i studenti izaći na izbore i pobediti i pod, kako je rekao, nepravednim uslovima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.