Francuska ekonomija i dalje trpi posledice odluke o raspuštanju Narodne skupštine koju je predsednik Emanuel Makron doneo prošlog juna, a jučerašnja ostavka premijera Sebastijana Lekornua pogoršala je situaciju, piše agencija AFP.
Francuski Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja očekuje da će ove godine ekonomski rast biti samo 0,8 odsto. Na njega utiču nevoljnost preduzeća i domaćinstava u pogledu investicija, rast kamatnih stopa i efekti ekonomskog usporavanja na zaposlenost.
Prema Francuskoj opservatoriji za ekonomske perspektive, koja je procenila efekte preovlađujuće neizvesnosti, troškovi političke krize od njenog početka do kraja ove godine iznosiće 15 milijardi evra, odnosno 0,5 odsto rasta.
Glavni kanal za širenje krize je rast francuskih desetogodišnjih kamatnih stopa na zaduživanje, vidljiv kroz razliku u kamatnim stopama u odnosu na Nemačku. Ona se povećala za približno 0,3 do 0,4 odsto u poređenju, odnosu na periodom pre raspuštanja parlamenta.
Kada je juče vlada Sebastijana Lekornua pala, na društvenim mrežama mnogo Francuza kritikovalo je beneficije dodeljene nekim novim članovima vlade, koji su ponekad kao ministri radili samo nekoliko sati.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.